Мораћу да отпевам о недељи песму
Јер деца и људи је понајвише воле
То је кажу дан кад се одмара од свега
И Бог ваљда рече да тад нема школе
Па и моја мама знам да сваког дана
Гласно кука: кад ће тај викенд да дође
Ал ми није јасно, што недељом виче:
Да л ће икад овај глупи дан да прође?
Волимо недељу, породични дан је то
Сви смо кући нико, никуда не иде
Брат и ја се слатко играмо на компу
А падне и која на плеј стејшн приде
Тата је такође присутан тог дана
Новине прочита до последњег слова
Па с комшијом кафу развлачи до подне
Маштајући како ће да купи кола нова
И мами је лепо јер је ту са нама
Мада јој се гунђање из кухиње чује
„Чак ни данас не могу ја да будем дама!“
Мада мама понекад уме и да псује.
Ал је ипак срећна јер спрема за децу
И за свога мужа уморног од рада
Усисивач вуче, пајалицом маше
И кроз зубе цеди: убићу се сада!
Волимо недељу јер нам је баш лепо
Наша мама тада и колаче спрема
Па док веш машину кошуљама пуни
Церека се гласно јер тата већ дрема
Ето тако, недељом, лепо нам је свима
Волимо се, свађамо се, дружимо се страва,
Увече смо породично сви испред ТеВе-а
Само мама уморна од недеље спава.