ПЕСМА О НЕДЕЉИ

Мораћу да отпевам о недељи песму Јер деца и људи је понајвише воле То је кажу дан кад се одмара од свега И Бог ваљда рече да тад нема школе Па и моја мама знам да сваког дана Гласно кука: кад ће тај викенд да дође Ал ми није јасно, што недељом виче: Да л … Настави са читањем “ПЕСМА О НЕДЕЉИ”

Мораћу да отпевам о недељи песму
Јер деца и људи је понајвише воле
То је кажу дан кад се одмара од свега
И Бог ваљда рече да тад нема школе

Па и моја мама знам да сваког дана
Гласно кука: кад ће тај викенд да дође
Ал ми није јасно, што недељом виче:
Да л ће икад овај глупи дан да прође?

Волимо недељу, породични дан је то
Сви смо кући нико, никуда не иде
Брат и ја се слатко играмо на компу
А падне и која на плеј стејшн приде

Тата је такође присутан тог дана
Новине прочита до последњег слова
Па с комшијом кафу развлачи до подне
Маштајући како ће да купи кола нова

И мами је лепо јер је ту са нама
Мада јој се гунђање из кухиње чује
„Чак ни данас не могу ја да будем дама!“
Мада мама понекад уме и да псује.

Ал је ипак срећна јер спрема за децу
И за свога мужа уморног од рада
Усисивач вуче, пајалицом маше
И кроз зубе цеди: убићу се сада!

Волимо недељу јер нам је баш лепо
Наша мама тада и колаче спрема
Па док веш машину кошуљама пуни
Церека се гласно јер тата већ дрема

Ето тако, недељом, лепо нам је свима
Волимо се, свађамо се, дружимо се страва,
Увече смо породично сви испред ТеВе-а
Само мама уморна од недеље спава.

PISMO GOSPODINU MINISTRU – Sidja Živković

СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЕЦУ ПИСМО ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ Господине министре, поштовани чико, Пишем вам у циљу побољшања школе Примите к знању моје саопштење Понедељак деца, никако не воле Недељом по подне, кад се варош смири (што би рекла песма из старога Врања) залепи се мама за ријалити шоу драги тата хрче, то јест, гласно сања. Шта остаје … Настави са читањем “PISMO GOSPODINU MINISTRU – Sidja Živković”

СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЕЦУ
SIDJA

ПИСМО ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ

Господине министре, поштовани чико,
Пишем вам у циљу побољшања школе
Примите к знању моје саопштење
Понедељак деца, никако не воле

Недељом по подне, кад се варош смири
(што би рекла песма из старога Врања)
залепи се мама за ријалити шоу
драги тата хрче, то јест, гласно сања.

Шта остаје нама, осим да са лоптом
Излетимо негде, где ће бити боље,
До ливаде неке ил` школског терена
Па да се играмо све до миле воље

Господине министре, поштовани чико,
Кад су деца срећна, држава је јака,
Порука је јасна коју шаљем у име
И оних из осмог и малих првака.

У недељу вече, грчеви нас стежу,
Помислимо л` мало на сутрашње сате:
Обнављање, контролни, писмени па тест.
помагајте чико, ако Бога знате.

Не бисмо да укинете понедељком школу
(лично једва чекам осмех једног лица)
донесите само закон с једним чланом:
понедељком забрана давања јединица.

Сиђа Живковић

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ – Srdjan Živković – Sidja

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ Човек човека човеком човека Човече, не човечите се! Није вам име бокал талира, нит вам је круна у залог дата! х х х Беше ономад вражијег дана у врх се пера враћала тинта, чак је и Верзал, стари анархист, мирно и ћутке пловио редом. Из басни, зачудо, бежаше црви, могила наизглед проста и празна, … Настави са читањем “ОЧОВЕКОЧЕЊЕ – Srdjan Živković – Sidja”

Sidja

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ

Човек човека човеком човека
Човече, не човечите се!
Није вам име бокал талира,
нит вам је круна у залог дата!

х х х

Беше ономад вражијег дана
у врх се пера враћала тинта,
чак је и Верзал, стари анархист,
мирно и ћутке пловио редом.

Из басни, зачудо, бежаше црви,
могила наизглед проста и празна,
но кад се раздани, кад магла пуче,
у начертанију осташе сами.

И читња доби други свршетак:
Лијом и лавом црвић се назва,
умисли моћи великих звери,
сакривши мудро, пузало да је.

А иза гора, стотину шума,
непроход где је сакрио путе,
немоћан, ко од човека створен
у мору дави се несрећник Ноје.

х х х

Нит им је име талир за размет,
нити им круна, нит реч, нит чини:
човек човека човеком човека.
Човече, аман не човечите се!

Срђан Живковић