За трептаје од јецаја тихих,
љутих рана од љубави ружне,
окупане од сунчевих зрака,
тешко ми је било погледати,
на крај наше започете среће.
По некад се и суза подкраде,
Од горчине самог осећаја,
да си сада од мене далеко,
и да имаш сада другу срећу,
ја ти никад,
опростити не ћу.
(Прочитано: 31 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.337 пута)