АДВОКАТ
(игра)
(како је песник постао писац)
АДВОКАТ: Ја сам, пажљиво прочитао вашу молбу и, веома темељно али вам морам рећи и да се још у својој пракси нисам срео са тако јасном визијом.
КЛИЈЕНТ: Шта је ваш, закључак?
АДВОКАТ: (устежући се, и опрезно) Изузетно вас ценим, као човека и, нашег познатог песника али ваша жалба нема неких јачих основа
КЛИЈЕНТ: Хоћете рећи, да је климава?
АДВОКАТ: Да…осим тога забога, то још нисам имао у својој пракси
КЛИЈЕНТ: Али, ја сам несрећан! И целог свог живота сам био несрећан
АДВОКАТ: Свакако, али не можете због тога тужити самога себе!?
КЛИЈЕНТ: Ја желим…
АДВОКАТ: (упада му у реч нестрпљиво) Знам, знам ви желите да се одрекнете самога себе! Па то не иде
КЛИЈЕНТ: Ја тô желим
АДВОКАТ: Али човече, не можете сами себе да тужите, јесте ли ви свесни шта тражите од мене?
КЛИЈЕНТ: Ја хоћу да се одрекнем…знате та емоција…
АДВОКАТ: (прекида га) Ама, шта би рекла адвокатска комора? Није вам емоција нужни део, па да се грабите за њу
КЛИЈЕНТ: Шта адвокатска комора има са мојим емоцијама и на крају ја сам сâм себи уништио живот!
АДВОКАТ: (са чуђењем) Па зар сте једини?
КЛИЈЕНТ: Да је пристала да се мојом зове, да је узела моје презиме…
АДВОКАТ: (прекида га) Ама које презиме?
КЛИЈЕНТ: Моје, по рођењу презиме! Зар не мислите, да би ми судбина тада ишла другим током?
АДВОКАТ: Ваша судбина би тада била у њеним рукама!
КЛИЈЕНТ: (нервозно, и љутито) Ја сам дошао да поднесем тужбу и, молим вас да то најозбиљније прихватите
АДВОКАТ: (увређено) О, па немојте бити дрски!! (устаје наслони се на сто) Сваком клијенту сасм на услузи и волим кад сваки клијент изађе из ове канцеларије задовољан! (седа) Ја све, па и овако, луцкасте, баналне случајеве, узимам са највећом озбиљношћу и, строго професионално!
КЛИЈЕНТ: (помирљиво) Е, онда се уозбиљите и пишите!
АДВОКАТ: (збуњено и помало отсутно) Шта да пишем човече?
КЛИЈЕНТ: Пишите, пишите да подносим тужбу против оног Терзића…и пишите…
АДВОКАТ: Ви траћите моје рођено време…(резигнирано) Молим вас идите…идите! (маше отсутно руком)
КЛИЈЕНТ: (устаје увређено повишеним тоном) Али…али то је дрско сваше стране!
АДВОКАТ: (устаје, увређено) Слушајте човече! Вама је потребна помоћ другог доктора а не моја! Ви, не можете сами себе да тужите! (седа, и прави израз лица на којем се види да му све делује узалудно)
КЛИЈЕНТ: (упорно, и даље стојећи) Ја се себе одричем!
АДВОКАТ: (покушавајући да га убеди) Чекајте! (подиже руку и гледа доле) Рекли сте да желите да поднесете тужбу?
КЛИЈЕНТ: (седа и потврђује) Да, тужим самог себе и, одричем се самог себе!
АДВОКАТ: Ама ипак то не иде (погледа га па знатижељно) Имате ли ви имовине…колико ја знам имате?
КЛИЈЕНТ: Имам, хвала богу имам…(клима главом)
АДВОКАТ: (као досећајући се) Ето! Па ви пишете и, имате много, много књига и те ваше поезије
КЛИЈЕНТ: (мрзовољно) Имам тачно…(клима главом) Недаде ми бог дао памет ал’ ми даде тај дар за песме па их имам
АДВОКАТ: Ето! (насмеје се и, са олакшањем) Можете се одрећи…дела те имовине
КЛИЈЕНТ: (невољно) Па сад…
АДВОКАТ: (као да нагађа) или непокретне
КЛИЈЕНТ: Да се одрекнем гарсоњере?
АДВОКАТ: Али, имали бисте душевни мир
КЛИЈЕНТ: Тесан ми је тај мир и овако
АДВОКАТ: Тридесет осам квадрата
КЛИЈЕНТ: То ми је господине поклон
АДВОКАТ: Вама је и друга жена поклањала
КЛИЈЕНТ: Али, са свим режијама…
АДВОКАТ: Но, како вам воља али можете се одрећи и те своје интелектуалне својине
КЛИЈЕНТ: (гунђајући) Јаке ми интелигенције
АДВОКАТ: Али, популарност! Ви сте сада славни
КЛИЈЕНТ:Јаке вајде од славе
АДВОКАТ: И то је део вас, па се тога можете одрећи (искриви главу па га погледа)
КЛИЈЕНТ: Ја желим да се одрекнем себе!
АДВОКАТ: Али господине, Терзиоски…
КЛИЈЕНТ: Пардон! Терзић
АДВОКАТ: Терзићу…не мојте се правити невешти. Ви се можете одрећи оног интелигентног и, оног, оног…душевног у себи али (рашири руке и насмеје се) али не и себе целог
КЛИЈЕНТ: Ја управо, то желим!
АДВОКАТ: (досећа се и са неверицом) Да, немислите ви на опроштајно писмо? (услужно га понуди цигарету те му је и припали) (поправи сако и боље се намести у фотељи и видно задовољан послован)
КЛИЈЕНТ: (мирно пуштајући дим) Може се и тако рећи
АДВОКАТ: Е, у том случају…(вади из фијоке један лист папира)
КЛИЈЕНТ: (са надом и осмехом) Да ли прихвате?
АДВОКАТ: (бранећи се) Ништа вам не обећавам…али ја сам још јуче читајући вашу жалбу позвао господина Мирића (нагне се напред и поверљиво) он ће стићи сваког часа (и сам припали цигарету и из радног стола извади флашу шанпањца те напуни чашу обома) Живели!
КЛИЈЕНТ: (прихвата чашу и као прави знанац куша вино)
АДВОКАТ: (опрезно) Него…док чекамо реците ми…шта вас је нагнало на тај чин?
КЛИЈЕНТ: Видите, ја сам чврсто решио да се свега, свега одрекнем; и решио сам да све оставим иза себе.
АДВОКАТ: (са разумевањем упада му у реч) Разумем, разумем…али јесте ли покушали да се негде другде пронађете?
МИРИЋ: (улази и клањајући се обојици стојећи) Поштована господо! (скида шешир)
АДВОКАТ, КЛИЈЕНТ: (устају и клањају се)
АДВОКАТ: (показајући му да седне поред Клијента)
КЛИЈЕНТ: Драго ми је докторе (рукују се)
МИРИЋ: О, како сам сметен…(удара се по челу и седа) заборавио сам књигу а намеравао сам да вам је донесем и да ми је потпишете
АДВОКАТ: (радосно) Драги мој докторе, господин управо хоће да потпише како се одриче свих својих дела (тапше рукама)
МИРИЋ: (збуњено) Како молим? (погледа Клијента)
АДВОКАТ: Да, управо тако као што сам вам јуче у разговору рекао (нуди и Марића шанпањцем и цигаретом)
МИРИЋ: (узимајући чашу и цигарету, гледа у адвоката) Али забога!
АДВОКАТ: (прилази и припаљује му цигарету и нагиње се да досипа још Клијенту и себи, затим седа)
КЛИЈЕНТ: (узимајући гутљај, оставља чашу на сто) Ја желим да се одрекнем себе! (прекршта ноге) Моја несрећа је у тој жени, а моја срећа у њеној несрећи
МИРИЋ: (знатижељно Клијенту) Чиме се сада бавите?
АДВОКАТ: (похвајујући га) Господин пише
МИРИЋ: (задовољно Клијејенту) О, па то је лепо! (допуњавајући адвоката, окреће се адвокату) Али знате песме су за заљубљене да, али ако ви тако желите…(гаси цигарету)
АДВОКАТ: Господин је рад и, чврсто решен да се себе одрекне и да опроштајно писмо напише (гаси цигарету)
МИРИЋ: (Клијенту) А, јесте ли били на полицију?
КЛИЈЕНТ: Не! Не за сада
АДВОКАТ: (Мирићу) Врло добро, врло добро
МИРИЋ: (Клијенту) Видите, то стоји да ви можете да напишете то опроштајно писмо. Јел’ те? (окрене се адвокату)
АДВОКАТ: Свакако, свакако још би оно депоновано код мене имало тежину…и избегли бисмо разна шпекулисања, а и они на полицији брате много цепидлаче
МИРИЋ: (Клијенту) Дакле, пре него то писмо напишете…дајте напишите неку комедију о свом животу, напишите неку сатиру. Па зар мислите, да мени није дошло да напишем такво писмо? Чак драговићу мој више пута! (подиже прст)
АДВОКАТ: (шеретски) Два су код мене (показује на сеф и лупка руком по сефу)
МИРИЋ: Па и ја имам два пропала брака, (броји на прстима) три пропале дисертације, четири кредита, троје деце и две парнице
АДВОКАТ: (Клијенту) (устаје нуди га цигаретом и припаљује је) Ево их код мене! (показује на сеф и седа) Мене онај Станков још није развео!
МИРИЋ: Ето, та моја друга жена из још важећег брака (пада у ватру) тражи сатисфакцију од 1400 квадрата! Мој син пубертетлија тражи апартман; ташта хоће у Карађорђево, а она прва још важећа ташта је отишла у старачки дом. А где ћу ја! (плане) А где ћу ја!
АДВОКАТ: И ја волим Верицу и цвеће…али мене ето та срећа неће
КЛИЈЕНТ: (гаси цигарету, устаје и схватајући у каквој је ситуацији рукује се са обојицом) (Мирићу) Драги, докторе! Прву ћу књигу вама поклонити и потписати!
(Адвокат и Марић га само збуњено погледаше)
КРАЈ
* Foto GIF -Internet