Постојбину немам
Изнедрила ме дивљина.
Спавао сам по животињским јазбинама.
Храну сам научио да налазим
и да ловим.
Научио сам и да постављам замке.
Светла немам,
имам сунце.
Грејање немам.
Кад ми треба,
ватру ложим.
Воду тражим,
а знам и кишницу
да сакупљам и чувам.
Телефон немам,
ни интернет немам.
То смо имали пре,
пре велике олује.
Живели смо у кућама, становима.
Све смо имали.
Онда дође рат.
Све изгубисмо.
Победника нема.
смо изгубили
Давно је то било.
А зашто?
Мислим да ни дан-данас
то нико не зна.
А нико ни не спомиње.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.308.022 пута)
