Pjesnikov košmar

Dva fronta, dvije vojske jedno polje nepregledno, pola tama prekrila, pola svjetlost obojila, dva čovjeka u jednom tijelu mač istine isukala. Dva ista svijeta razdjeljena neprijatelj prijatelju postala, dvije misli, jedna duša jedan izvor nepresušan a dva ušća zamućena jedna rijeka nepremošćena. Bojno polje čista duša po kojoj razvili se barjaci dvobojni, dvije vojske, jedan … Настави са читањем “Pjesnikov košmar”

Dva fronta, dvije vojske
jedno polje nepregledno,
pola tama prekrila,
pola svjetlost obojila,
dva čovjeka u jednom tijelu
mač istine isukala.

Dva ista svijeta razdjeljena
neprijatelj prijatelju postala,
dvije misli, jedna duša
jedan izvor nepresušan
a dva ušća zamućena
jedna rijeka nepremošćena.

Bojno polje čista duša
po kojoj razvili se barjaci dvobojni,
dvije vojske, jedan vođa
dvije žrtve, jedna krv
dva krika, jedan jauk,
grobnica jedna za sad i navjek.

Bore se mudrost ćutanja
i ubojite riječi,
u koštac se uhvatili razum i srce
kao štit život postavili,
jedan život, riječi bezbroj,
bezbroj zlatnih dukata u riznici ćutanja.

Jedan život, razjarena armija
na dvije strane, dva fronta sukobljena,
jedan život precjepljen na pola
u Ariadninu nit ispleten,
u procjepu iznad ponora
u kojem se bore dva lava a jedna sudbina.

Uznemirili se Muze i Pegazi
zamutili nepresušni izvori
nepregledne inspiracije,
Pjesnik bi riječju da progovori,
Razum mu mačem vitla iznad glave,
prsti se otimlju i riječi izgažene grabe.

Slovo po slovo grčevito se slaže
most iznad rijeke nepremošćene
žustro bi da sagrade,
dvije obale nespojive da spoje,
dva fronta da ujedine,
dvije vojske zaraćene sjedine.

Slovo po slovo, stih po stih
bistre se nepresušni izvori
smiruju se nemirne Muze i Pegazi,
bude se tamne noći u svijetloj zori,
budi se pjesnik iz teških košmara
na jastuku vlažnom, da li od suza ili znoja.

Budi se ali budan nije,
nije jedna zora, zore su dvije,
Ariadna je sve u niti zaplela
probuđenog pjesnika saplala,
između jave i sna duša zaspala
daleko od bitke, daleko od košmara.

I sanja, sanja poljanu čistu
i rijeku bistru,
izvor nepresušan što
ka jednom ušću plovi,
dva fronta razjedinjena
između jave i sna sjedinjena.

I nisu pobjedu izvojevali
ni moćni Razum ni bogato Ćutanje,
sve svoje košmare mučne,
sne razjedinjene, razbacane,
prsti Pjesnika nezadrživo spajaju
u moćnu nit Ariadnine sudbine.

Jedan život, dvije vojske,
jedno tijelo, dva ista sna,
košmar misli u srce pretače
u rijeku nepresušnog korita utače,
između jave i sna, zapliće i upliće,
u pjesmu bez Pjesnika tka.

© Nevenka Savić Alispahić

LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović

Stigla je jesen, toplina lepa, K’o leto da je, sunca sve više, Ali znam ja vrlo, uskoro kiše, Pa hodam i mislim o nadi nada Da tebe vidim, sutra il’ sada, Pa opet ranjenog, povredne duše, Da jedino snagom tvojom me lečiš Od svih tebi reči pesme mi skupiš I od njih zrake sačiniš, pustiš, … Настави са читањем “LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović”

Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.

(Bgd, 19.okt.2017)

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

(pesma za komponovanje) Kad zasvira violina i zaplaču njene strune meni nemir dušom prođe da objasnim to ne umem. Iz dubine duše moje otme mi se uzdah jedan u oku se suza stvori al’ da kane ja joj ne dam. Violino ti ne diraj svojom strunom moje rane prođe mladost moja draga vreme nosi naše … Настави са читањем “KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović”

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

СВИЋЕ – Споменка Денда Хамовић

У пепелној магли мисли ватру ми страсти палиш а по виолини душе сјај ока ти црног свира док капају зраке сунца са жудних ти усана по мени. Живот је песма и пева је зора твог додира.

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

Poslednja draz

                                                 Nisam vise mlad, sem u snovima mojim.Cekam na javi pad,s’tobom u mislima svojim. Nema vise mnogo toga,do Vraga s’dobrim i losim. Zivot je vaga tezina gresaka proslih. Drugaciji jesam,s’vremenom isti nismo. … Настави са читањем “Poslednja draz”

 

                                               Nisam vise mlad, sem u snovima mojim.Cekam na javi pad,s’tobom u mislima svojim.
Nema vise mnogo toga,do Vraga s’dobrim i losim.
Zivot je vaga tezina gresaka proslih.
Drugaciji jesam,s’vremenom isti nismo.
Jos uvek na mlado bi da licimo.
Od samoce se strahuje…
Zato na ljubav draga vicimo.
Kao lopov u noci dolazi tama.
Jahajuci vremenom nasim.
Bolje ne budi sama.
Za moju ljubav pronadji nacin.
U daljini znam srce je tvoje.
Nikada dalje ja nisam bio.
Od crvenog neba,zvezde se boje.
Na praznom nebu,sebe sam snio.

Ah,zena stara to je samo mojih ociju laz.
U mladom srcu pesme se kriju.
Starost je njena poslednja draz.

 

Песнички маратон КЦК&ПоезијаСРБ 2017

Победник Песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017 је Слободан Ценц, песник из Крушевца са песмом КОРАЛНИ СПРУД, друго место  место освојила је Светлана Ђурђевић из Крушевца са песмом ДУША, а трећи је Прота Иван Милановић из Јасике са песмом ТРАЈАЊЕ. Специјалне награде за квалитет своје поезије и захвалнице освојили су: Дејан Петровић Кенац из Вучака, Аријана Хинић … Настави са читањем “Песнички маратон КЦК&ПоезијаСРБ 2017”

Победник Песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017 је Слободан Ценц, песник из Крушевца са песмом КОРАЛНИ СПРУД, друго место  место освојила је Светлана Ђурђевић из Крушевца са песмом ДУША, а трећи је Прота Иван Милановић из Јасике са песмом ТРАЈАЊЕ. Специјалне награде за квалитет своје поезије и захвалнице освојили су: Дејан Петровић Кенац из Вучака, Аријана Хинић из Крушевца, Слободан Станковић из Ћуприје, Звездана Милосављевић Пржић из Ћуприје, Стефан Кнежевић из Крушевца, Мирко Стојадиновић из Макрешана и Богдан Јевтић из Крушевца… Прочитајте прве три песме.

Слободан Ценц – Победник песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017

ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović

Drvored jedan i jedan grad, na mladost mene podsete sad. Usnulo sve je voz se još javi, u gradu trepću kandelabri. Dve senke samo šetaju gradom, vetar se zanosi sa svojim jadom. Jesen je, lišće lagano vene, ja vraćam stare uspomene. Sećam se jeseni i drvoreda devojke jedne što nežno me gleda, i vidim u … Настави са читањем “ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović”

Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.

Milovan Petrović

TVOJI UZDASI – Slobodan Jevremović

Još čujem ritam disanja tvoga predatog tajni, lepoti našoj, i poemu ljubavi notama ispevanoj o novom saznanju, o novim pesmama sa okolnih procvalih drveća bagrema, i divnih mirisnih livada života, onda … A pesme divne iz tvoje duše, uzdahe najlepšeg novog saznanja, veoma volim, razumem, sanjam, shvatam k’o srnu neku ranjene duše što ovde se … Настави са читањем “TVOJI UZDASI – Slobodan Jevremović”

Još čujem ritam disanja tvoga
predatog tajni, lepoti našoj,
i poemu ljubavi notama ispevanoj
o novom saznanju, o novim pesmama
sa okolnih procvalih drveća bagrema,
i divnih mirisnih livada života,
onda …

A pesme divne iz tvoje duše,
uzdahe najlepšeg novog saznanja,
veoma volim, razumem, sanjam,
shvatam k’o srnu neku ranjene duše
što ovde se skriva na ramenu mome
i voli da voli, i sanja da sanja,
i šapće i priča, miluje se, ćuti,
da, one što volim najviše,
za koje sam večno zahvalan,
veoma tvoje,
volim najlepše,
uzdahe.

(Bgd, 15.okt.2017)

Od žene jači

Kako je samo lako biti od žene jači srce joj nožem taći po duši oluje prosuti Kako je prosto uzeti joj noći i izmaći klimav oslonac zidan od nade i sna Posivjeti nebo i zatamniti sjaj zore zamutiti izvor i presušiti more Kako je samo lako biti od žene jači a tako teško biti ruka … Настави са читањем “Od žene jači”

Kako je samo lako
biti od žene jači
srce joj nožem taći
po duši oluje prosuti

Kako je prosto
uzeti joj noći i
izmaći klimav oslonac
zidan od nade i sna

Posivjeti nebo i
zatamniti sjaj zore
zamutiti izvor
i presušiti more

Kako je samo lako
biti od žene jači
a tako teško biti ruka
koja će oblake maći

Biti zagrljaj u kojem se
svaka rana liječi
sigurno jedro stabilnog broda
u koje ne prodire mutna voda

Kako je lako a teško
biti ženin cijeli svijet
kako je prosto zgaziti
mali otkinut cvijet

© Nevenka Savić Alispahić

POSLEDNJA ODBRANA – Slobodan Jevremović

Ne daj me onima što vode me putem ugaslih zvezda, k’o najgoreg tata, psuju i viču, vezanog tuku, ranjene duše oni me vuku kriv bez krivice, ja ništa ne znam, zašto svi prolaze, ne zatvore vrata, a presudu imam, o tebi da brinem, tebe da volim, o tebi sanjam, niko ne čita ono što imam, … Настави са читањем “POSLEDNJA ODBRANA – Slobodan Jevremović”

Ne daj me onima što vode me putem
ugaslih zvezda, k’o najgoreg tata,
psuju i viču, vezanog tuku,
ranjene duše oni me vuku
kriv bez krivice, ja ništa ne znam,
zašto svi prolaze, ne zatvore vrata,
a presudu imam, o tebi da brinem,
tebe da volim, o tebi sanjam,
niko ne čita ono što imam,
istinu neće, nisam te sreće,
i onda sam sada
na bespuću povreda
svih mojih dana,
ranjene duše,
ostao sam.

Odbrani mene, carice svega,
ljubavi, hrane, treba mi nega,
duša ne može ono što mora,
nikad da svane, nikada zora,
i nema dana da tebe ne volim
i nema noći da tebe ne pitam
i uvek mi pomoć ljubavi daješ,
odavno dobra, lepa i nežna,
maznih dodira, mila, neizbežna,
lepo sve kažeš, nikad ne kaješ
davanja meni pomoći tvoje,
pa mislim se onda, ponekad, često,
razlozi nekad skriveni vešto,
nisi me rodila,
ni život mi dala,
a jesi,
ti jesi.

Odbrani mene,
izljubi mene,
ja spavam budan
i budan sanjam,
živote moj
večiti…
(Bgd, 14.okt.2017.)

Photo *Foto -Internet, art obrada -Darko