ЖАР
Хладно је…
Ветар ће…
Дуваће…
Нестаће жара…
Угасиће се ватра…
Знао сам, она ће отићи.
„ЖАР” Ненад Терзиоски
ЖАР Хладно је… Ветар ће… Дуваће… Нестаће жара… Угасиће се ватра… Знао сам, она ће отићи.
SVE BOJE JESENI – Dejan Ivanović
SVE BOJE JESENI (o svadbama) Svadbe su jesenje svečanosti ispunjene ritualima, sa dubokim korenima u eonima, davnim vremenima. Sadrže iskonsko, skriveno u simbolima, detaljima. Važan trenutak u životu mladog pretka, ratnika i lovca , stupanje u svet odraslih, obeležavao se žrtvom, dovodili bi bika ili nevino jagnje na klanje… Činom ubistva opasne zveri, nekad sa … Настави са читањем “SVE BOJE JESENI – Dejan Ivanović”
SVE BOJE JESENI
(o svadbama)
Svadbe su jesenje svečanosti ispunjene ritualima,
sa dubokim korenima u eonima, davnim vremenima.
Sadrže iskonsko, skriveno u simbolima, detaljima.
Važan trenutak u životu mladog pretka, ratnika i lovca ,
stupanje u svet odraslih, obeležavao se žrtvom,
dovodili bi bika ili nevino jagnje na klanje…
Činom ubistva opasne zveri, nekad sa tragičnim krajem,
za mladog dečaka, ako bi ga ranila razjarena zver naopaka…
Fizičkim skrnavljenjem il’ bolom koji je morao da istrpi.
Začinjeno mučnim strahom koji obuzima pleme celo,
od zlih demona, što zaposedaju duh i telo.
Duh i telo pa ih je teško isterati odande …
Tek, razvoj svesti ljudskog bića iznađe prikladne načine,
da zameni ritualne radnje simbolima sa određenim značenjem.
Pijano šarenilo jeseni, širom ulica raspuklo kestenje;
mladenci stavljaju jedno drugome na ruke prstenje.
Prsten je krug, mistični simbol, ukazuje na večno trajanje.
Obnavljanje. Propadanje, istovremeno rađanje novog,
a postojećeg nestajanje;
Poput zmije “uroborosa,” koja guta svoj rep čineći krug,
hraneći se sobom, sopstvenim telom svojim, iz same sebe proističe.
Obuhvataju daleko više, iskreno i radosno,
od onoga što moderni ljudi s’podsmehom nazivaju,
paradom pijanstva i kiča.
Kičem valjda žele da opišu bučno, šareno, neukusno.
Svadbe imaju motiv okupljanja roda, plemena, stada,
potrebu ljudi da se čvrsto povežu, kao nekada;
Danas to retko viđamo još na koncertima, priredbama.
Dok su bez ustručavanja, sa hiljadama drugih lažno bliski,
iza monitora, ekrana što plavičastu svetlost zrače.
Privučeni snažnom željom za druženjem vrlo jasno,
težnja da se zbiju u gomilu obuzima ih strasno.
Zanemaruju ljudske, rodbinske veze koje su jače.
Naše svadbe se priređuju septembra – oktobra,
kad jesen oboji prirodu diskretnom paletom,
razlije se u milijarde boja.
Sve boje … tačno se zna kako i gde stoje.
Boje su indikatori raskošnog spektra naših života.
(Obojimo zidove sobe rumenilom pa će zračiti toplota)!
Svako bi hteo da bude drugačiji od sveta, pa peva, igra, trči …
Ili obuče nešto kad vidi da glavni lik na filmu isto “nosi.”
I danas mnogi na svadbi izgledaju zlim duhovima opsednuti,
skaču, savijaju tela, vrte se u krug, obučeni u šareno, bosi,
cipele crvene, vrište, u ritmu muzike koja zaglušujuće iritira,
lascivnim sadržajem manipuliše …
Ne oblačimo se uvek šareno, šareno asocira na jeftino ,
ne želimo da šare izazovu šale, podsmešljive komentare;
Nosimo košulje bele, plave, klasična tamna odela,
što jednostavnim skladom podsećaju na beskrajno nebo,
noć u dolini, snežnu zimu, nemirno more;
Ali haljinu tirkizne boje !
Zašto baš ti, zašto baš tada ?
Devojka izgleda preterano ozbiljna a vrlo je mlada …
Sasvim nalik jednoj što je obećala da me čeka,
u takvoj istoj haljini davno nekada,
na aerodromu u Tokiju da je lakše usred gužve prepoznam.
Ja se uvek setim tirkizne plave boje,
dok posustaju prohladne jesenje večeri,
potajno me obuzimaju, tinjaju i ne gase se nemiri …
Dejan Ivanović
Baroševac, 19.09.2017.
KAJEM SE – Slobodan Jevremović
Kajem se što onih predavnih dana ja nisam te odveo, ukrao, silio, nosio, ubedio, molio, poveo, uzeo, da promenimo još onda živote naše, da još tada budemo naša dobrota, zajedna razumevanju svih tema duše, saglasno govornih reči istog momenta, da bića naša od tada ne pate, i zato žalim i zato se kajem, ni uporan … Настави са читањем “KAJEM SE – Slobodan Jevremović”
Kajem se što onih predavnih dana
ja nisam te odveo, ukrao, silio, nosio,
ubedio, molio, poveo, uzeo,
da promenimo još onda živote naše,
da još tada budemo naša dobrota,
zajedna razumevanju svih tema duše,
saglasno govornih reči istog momenta,
da bića naša od tada ne pate,
i zato žalim i zato se kajem,
ni uporan nisam dovoljan bio,
ni silnik potreban nisam ti bio,
a sada ponekad i stvarno mislim,
tek sada mislim da o tom znam,
veoma trebao sam…
I opet neću o tome da mislim
trudim se veoma od misli da bežim
ali ponekad za to ja snage nemam,
plivam, al’ tonem, gledam, al’ dremam,
bez volje a hoću puno da menjam,
bez snage za borbu da neću da priznam,
ali ipak moram, to reći trebam,
oprosti što moram opet da kažem,
beskrajno, veoma, puno se kajem…
(Bgd, 08.okt.2017)
ОСЕТИ – Споменка Денда Хамовић
У погледу ти пијавице И сунце је источно Хајде, додирни ме Муком тих усана стиснутих Да изгризем ти из грла Киселог нара оклопљена свилом зрна И насладим се смоквама Распуклим, презрелим У жудној тој души, знам, расту У рукама ми спавају змије Ватрене, грабљиве Жеља жарног југа их греје Око тебе свијаће се и сладом … Настави са читањем “ОСЕТИ – Споменка Денда Хамовић”
У погледу ти пијавице
И сунце је источно
Хајде, додирни ме
Муком тих усана стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара оклопљена свилом зрна
И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим
У жудној тој души, знам, расту
У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве
Жеља жарног југа их греје
Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале
Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине
Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица
Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава
Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!
КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић
КРАЈ ЈЕДНОГ СНА Још првог јутра кад се пробудиш сам, Кад из ноћне море прелиставаш сан, До свести ти стижу све истине јасне, Да све што је сијало сад лагано гасне. Шољице кафе скуват ћеш две, Једну за себе, другу за све, Што на пут дуги за свагда иду, Али себе не врате очињем виду. … Настави са читањем “КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић”
КРАЈ ЈЕДНОГ СНА
Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести ти стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.
Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.
Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.
А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.
Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.
А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.
Целивај тај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.
© Драгојло Јовић
Сајам књига и издаваштва Расинског округа 2017.
И ове године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно учествује на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. На сајму ћемо изложити књиге које смо издали у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма и учествоваћемо у три програма другог дана сајма… Поштовани песници, Вас позивамо на ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК који ће се … Настави са читањем “Сајам књига и издаваштва Расинског округа 2017.”
И ове године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно учествује на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. На сајму ћемо изложити књиге које смо издали у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма и учествоваћемо у три програма другог дана сајма…
Поштовани песници, Вас позивамо на ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК који ће се одржати 11.10.2017. године у 18:00 сати у Клубу КЦК. Победници ће добити пригодне награде у књигама, а најбоље песме ће бити објевљене у часописима: ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, који издаје КЦК и ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Пратите сајам и уверите се да књига покреће свет…
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА изложити књиге које смо издали у периоду од 10.10.2016. године до 10.10.2017. године, тј. од прошлогодишњег до овогодишњег сајма. То су следеће књиге:
| 1. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 8/9 2. Књига поезије: ЈЕСЕН – Латинка Ђорђевић, Крушевац 3. Књига приказа, рецензија и поезије: УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић, Крушевац 4. Књига поезије: ДАХ УЗОРАНЕ ЗЕМЉЕ – Слободан Цвитковић, Шид 5. Књига поезије: ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ – Милован Петровић, Шведска 6. Књига поезије: ПРКОСИМ ВЕТРОВИМА – Мимица Костић, Лесковац 7. Књига поезије и кратких прича: ДОШЛА САМ ТЕБИ – Мирослава Смиљанић, Сталаћ 8. Књига поезије: НАДА – Зоран Јовановић, Лесковац 9. Књига поезије: МостАријана – Аријана Лола Хинић, Крушевац 10. Књига поезије: МИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић, Крушевац 11. Књига Поезије: ЉУБАВ И ТРЕЋЕ ДОБА – Милан Тодосијевић, Јагодина 12. Књига Поезије: ГРУМЕН МЕТОХИЈСКИ И ОТЕТА БОЖУРИШТА – Миладин М. Трифовић, Бар-Црна Гора 13. Књига Поезије: УБИЈЕНИ ПРАГОВИ – Радомир Пуцо Драгићевић, Чачак 14. Књига Афоризама: КАД РЕЧИ УТИХНУ ОСТАЈЕ НАМ МОЛИТВА – Михајло Ћирковић, Крушевац 15. Књига приповетки: УГАШЕНО ОГЊИШТЕ – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад 16. Књига поезије: ЖИВИШ У МЕНИ – Дејан Петровић Кенац, Крушевац 17. Књига приповетки: ТОДА – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад |
„ДАНГУБА” Н.Терзиоски
ДАНГУБА Пи: једи, лези, дремај, сањај, сети се замисли…, понадај се, оплачи године преброј;: треба ти зубало, а још с том љубави дангубиш а давно је све замрло…, нестало!
ДАНГУБА
Пи: једи,
лези, дремај,
сањај, сети се
замисли…,
понадај се, оплачи
године преброј;:
треба ти зубало, а још с том љубави
дангубиш а давно је све
замрло…, нестало!
„ТВРДИЦА” (Н.Терзиоски)
ТВРДИЦА Ни саким делити нећу ни комад облака сивог ни једну црну птицу више нећу у крило. Ни саким делити нећу шољу чаја са медом ни једну празну песму са одбеглом женом. Ни саким делити нећу дане из календара сâм ћу у лепоти њеној, слика је ово мала.
ТВРДИЦА
Ни саким делити нећу
ни комад облака сивог
ни једну црну птицу
више нећу у крило.
Ни саким делити нећу
шољу чаја са медом
ни једну празну песму
са одбеглом женом.
Ни саким делити нећу
дане из календара
сâм ћу у лепоти њеној,
слика је ово мала.
„УВЕРЕЊЕ” (Н.Терзиоски)
УВЕРЕЊЕ Сва уверења предрасуде,сва схватања, чежње и идеали: пали су данас пред њеним ликом; она у свој својој скромности и раскоши у пратњи јесени прође јутром.
УВЕРЕЊЕ
Сва уверења
предрасуде,сва
схватања, чежње и
идеали: пали су данас
пред њеним ликом;
она у свој својој
скромности и раскоши
у пратњи јесени прође јутром.
“ВУК” (Н. Терзиоски)
ВУК Нека вук остане сит нека овце остану на броју, путеви нека се отворе: ја одричем, да ћу у постељу! Сви зидови нека се окрече нека, нека се засади мајско цвеће, ноћи ће исто прошаране бити од Звезда, поричем да ћу лутати кроз сан! Срећа ће кружити опет биће још више зарука тих, нека сада … Настави са читањем ““ВУК” (Н. Терзиоски)”
ВУК
Нека вук остане сит
нека овце остану на броју,
путеви нека се отворе:
ја одричем, да ћу у постељу!
Сви зидови нека се окрече
нека, нека се засади мајско цвеће,
ноћи ће исто прошаране бити од Звезда,
поричем да ћу лутати кроз сан!
Срећа ће кружити опет
биће још више зарука тих,
нека сада други песме пишу, не поричем;:
ти самном под руку пођи!
из збирке: „БЕЛО МАЧЕ” октобар, 2017