Ne shvatam u čemu je razlika
između
biti i
ne.
Ne razumem,
sve je van granica poimanja.
Idem svetom koga ima u
opservaciji vlasitih stopa.
Takođe,
sama sam opisana
delom pulsiranja
jedinstveno-ličnog košmara.
Ako želim da se udaljim,
kako preneti da je to moja,
a ne namera
svetlosnih godina?
Ništa mi nije jasno,
sem lepote što se čudim
da nešto grli i
ne napušta
građu mog kostura.
Van tog je – tišina.
КОНКУРС ЗА ПЕСМУ НА ТЕМУ “БАЛЕРИНА”
Поводом 17. септембра, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Пошаљите нам своју песму на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020. године.
Слику је насликала Дијана Обрадовић
Дакле, ова слика балерине биће на корицама часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15., а као прва песма у часопису биће објављена песма БАЛЕРИНА коју уредник часописа изабере за најбољу. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису), добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА. Позивамо све песнике и поетесе да се опробају пишуђи на ову тему и пошаљу нам своје радове на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020 године. Наравно сви учесници на конкурсу могу бесплатно преузети часопис у пдф.у са нашег сајта. Резултате конкурса, објавићемо 17. 9.2020. године на овом сајту, а награду ћемо уручити приликом промоције часописа у Крушевцу или је послати поштом на адресу у Србији. (Ако је добитник живи изван Србије добиће награду у дигиталној форми, у pdf-u или jpg формату на свој мејл.)
Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
ЗАТВОРЕНИ КРУГ
Трунка у оку несташног дечака
била је дуга пуна тајни…
машта се разбуктавала до стварности
сваког јутра, дана, ноћи… трена.
Бујао је неки нови свет, живот
у очима дечака, разигран, радости пун.
Ни слутио нисам да је корене пуштао
дубоко, ван сазнања, до таме подсвести.
И тако… неприметно, невољно, несвесно
време је текло ван јасног видокруга
и истицало ко зна где, зашто, коме…?
У бучном ритму шарене свакодневнице.
Тек једног дана тај ритам живота је занемео,
тишина је дахтала паничним страхом…
Сада беспомоћно гледам у бездан таме
без трунке наде у оку несташног дечака.
Дуле Пауновић Мајданпек
24. августа 2020, год.
SUZE – Biserka Stanojević
Čežnjom ću svoju opiti dušu,
Iz čaše, koje se tuga toči,
Pa nek me onda vetrovi nose,
Kroz duge hladne jesenje noći.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
Na ovom putu neka me prate,
Božiji čuvari, anđeli s’ neba
I ako moram umreću noćas,
Za našu ljubav ako zatreba.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
Možda ćeš i ti, negde daleko,
Plakati sa mnom u ovoj noći,
Al’ suze tvoje videti neću
I nikad više to neću moći.
Refren:
Kiše će padati opet
Opet, na usne tvoje
Al’ nećeš saznati nikad
Da su to suze moje.
ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ
Поштовани пријатељи поезије и лепе писане речи,
Уколико желите да будете члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, потребно је да прихватите СТАТУТ удружења, да попуните приступницу и да након пријема од стране управног одбора у чланство уплатите чланарину (која је симболична и плаћа се у једнократно у износу од 1.000,00 динара и омогућује вам чланство за трогодишњи период почев од дана пријема). За објављивање на овом порталу потребно је да прихватите и *ПРАВИЛА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ОСТВАРЕЊА И ДРУГИХ САДРЖАЈА ПОРТАЛА ПоезијаСРБ*.
РЕГИСТРАЦИЈА ЗА Удружење песника *ПоезијаСРБ*
Још увек нисте члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*? Ако желите можете то постати ако претходно уреднику сајта на емаил: pesnik@poezija.rs доставите следећу ПРИЈАВУ са подацима о Вама: Настави са читањем “ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ”
РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Св. РОМАН 02.09.2020.
У Манастиру Св. Роман у Ђунису, одржана је 2. 9.2020. године по дванаести пут поетска манифестација “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ”, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатор манифестације били су: Друштво српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Удружење Козака Србије “Православље” у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и управом манастира Св. Роман. Овога пута, због стицаја околности било је то окупљање песника у мањем броју, а стихове су казивали песници из Крушевца: Томислав Симић, Љубодраг Обрадовић, Морослав Мића Живановић и Богдан Јевтић, као и Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца.
Oпростите због мало лошијег квалитета аудио снимка. Дувао је ветар!
ZAPISANI PUT-Miroslav Krnjeta
Suđeno mi da ti dođem na prag
vodilo me srce slušao nepoznati trag,
zapisano da gazim šume i proplanke
čuo za tebe ispod zelene kruške.
Nisam ti pružio ruku,nisam te upoznao,
glas sam ti čuo,sliku gledao,
odlutao zamišljeno do šumske česme
gde je srce u noći drhtalo od pesme.
Zašto se stidiš svoje lepote
kriješ oči od moga pogleda,
strah od ljubavi je najteža osuda
pogledajmo se neka puknu ledene sante.
Daleko si,daleko u šumskom cveću,
gde bistra reka i vodenica grle zaljubljenih sjaj,
želeo bi sa tobom da poljubim sreću
probajmo čašu ljubavi bar jedan gutljaj.
КРСТ – Дуле Р. Пауновић
КРСТ
Нама, смртницима, рођењем Он – Творац
уз живот досуди и крст да носимо:
неком већи, неком тежи или претежак…
као Нама под што трпимо са вером и надом.
Питаш се: ко сам и шта сам ја сада
да ти уместо Творца дарујем мали крст
дрвен, неугледан, купљен, на изглед -јефтин
и да верујем уњгове моћи и чудотворност ?
Ма шта да се питаш у овом трену
знај да душом, срцем, умом… верујем њега
исто толико верујем и у Тебе, због оне искре
што тиња у тамним дубинама Твоје душе.
И носи га око гуше и срцу са поносом,
пољуби га, стисни уз груди пре починка
и ја ћу твоју топлину и веру као своју доживети
јер крсту су Наша вера, нада, спасење…љубав.
© Дуле Пауновић
Мајданпек, 2. септембра 2020. године
NE ZNAM ŠTA MI JE – Marina Adamović
Dan je polako prelazio u sumrak.
Sunčano vreme, prekrvao je kišovit oblak.
Ana je otvorila kišobran i plakala.
“Moja je mladost protekla prebrzo.”
Tuga se širila kao epidemija.
Zgaženog mrava, nosio je drugi.
Krvava noga psa, vukla se za njim umorna.
Čekala sam da se sve ovo završi i vidim svitanje sledećeg jutra.
Nije mi uspelo. I ja sam plakala.
Ana je bacila kišobran i skočila pod sedmi auto.
Lenka
ne mogu se setiti lika jedne Lenke
a bila mi je prva ljubav
klupa do klupe
do prozora
sećam se da je imala crvenu pernicu sa belim tufnama
a eto ne sećam joj se boju očiju
da li su bile zelene?
gde li je sad ta Lenka
te ljubavni svakako odavno nema
da li se ona seća moga lika
pošto ja pernicu nisam imao
a možda ta Lenka nikada nije ni postojala
možda ja nikada nisam bio zaljubljen
možda se sećam samo te proklete pernice na tufne