i trebalo bi spavati
i trebalo bi sanjati
ali se ne da
vezane misli za neki dok
a plima će
i bura puše
kao iz načete duše
možda negde
daleko negde
ko zna
možda spavam
Добродошли!
i trebalo bi spavati
i trebalo bi sanjati
ali se ne da
vezane misli za neki dok
a plima će
i bura puše
kao iz načete duše
možda negde
daleko negde
ko zna
možda spavam
Sa Rudnika zakliktala vila,
svu Srbiju pesmom nadkrilila.
Oj Rudniče ti si na megdanu,
odoleo caru i sultanu.
Ispod breza preko gorskih staza,
vodio si vožda i knjaza.
Da daruju napaćenom rodu,
vekovima žuđenu slobodu.
Rudnik gora dika Šumadije,
vidovdanski venac pesmom vije.
Rudnik gora zavičajna stara,
to Srbiju Rudnik razgovara.
Rudnik gora zavičajna stara
vascijelo srpstvo razgovara.
NAPISAO MIŠA TANASKOVIĆ
GORNJI MILANOVAC
Kuc, kuc, kuc
Kljuc, kljuc, kljuc
Kotrlja se jedno jaje,
Ti pogodi sada
U jajetu šta je?
To je malo pile,
S’ paperjem od svile.
Čudo se dogodilo,
Upravo se rodilo.
Već mu tesna ljuska bila ,
Sad proteže svoja krila,
Pa u majku koku gleda
I nespretno pre nju seda.
Savila se majka koka,
Gleda pile ispod oka,
Dal’ istina to je
Il’ je oko vara,
Stavila je na vrh kljuna
Naočare po dva para.
A kad veče tiho pade,
Zrna žita njemu dade,
Pod krila ga meka stavi,
Pa umesto poljupca
Kljucnu ga po glavi.
Iz prikrajka sve to gleda,
Šepuri se tata pet’o
Dobio je sina eto,
Sina, pile, nije šala,
Bogu hvala, Bogu hvala.
Поштовани посетиоци, драги песници,
Обичај је да се после промоције сваке поетске књиге објаве слике учесника. Ево, иако је промоција моје књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ била виртуелна, она се ипак догодила и има слика. Тако ћете и сазнати ко је све, осим мене, говорио моју поезију. А као бонус, прочитајте и неке песме које су изговорене у видео материјалу… Погледајте слике, прочитајте песме и одслушајте аудио запис промоције… Можда је прави доживљај слушање аудио снимка, јер је тај снимак софтверски обрађен и гласовно уједначен. А предност је што можете чути и сваку песму појединачно. Наиме под р.бр 1. је цео снимак, а од 2. – 32. појединачне песме. Знам да ћете уживати…
Одржана је виртуелна видео промоција прве књиге поезије Љубодрага Обрадовића ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Премијера је реализована 22.08.2020. године у 19:00 сати и можете несметано погледати цео видео снимак на овом сајту и на YouTube-u истовремено.
Ово је прва промоција моје прве књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. А ја сам Љубодраг Обрадовић – аутор књиге. Ово је, да се зна, друго издање књиге и изашло је из штампе пре 28. јуна 2020. године (уочи Видовдана). Издавач је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а штампарија СаТЦИП из Врњачке Бање – пословница Читлук. Прво издање књиге објављено је 1990. године. Издавач је био КУД “Вук Караџић” из мог места, а књига је штампана у штампарији “ГРАФО СРЕМ” у Шиду у тиражу од 1.000 примерака. Али тада није било промоције. И зато је ово прва промоција те књиге, после 30 година. Додуше виртуелна, али се надам да ће ускоро бити и стварна, пред пуном салом љубитеља поезије. Планирао сам да моју поезију, осим мене, говоре и моје колеге и пријатељи, коју су те песме изговарали у протеклом периоду на различитим манифестацијама. Осим поезије биће још и музике. Рецензије и друге приче о поезији и аутору овога пута ће изостати у видео материјалу, али биће их у пропратном тексту.

Љубодрага Обрадовића и песму ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ
Илија Обрадовић и Јована Обрадовић
Илија Обрадовић
а млада и талентована Јована Обрадовић отпевала је познату народну песму: “Под гором се шетало девојче” уз пратњу Јовице Обрадовића на хармоници.


У наставку чућемо легенду поетског рецитовања Ралета Дамњановића који говори две моје песме ЗЕЛЕНО и МУЗИКА,
Настави са читањем “Уз промоцију књиге Љубодрага Обрадовића “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ””
uspravno stojimo
ničeg se ne bojimo
mi smo lična garda
silnog Dušan cara
mi smo one sjene
iz Principove priče
samo srpski ponos
pokoriti neće
letimo visoko
mi smo mitksa bića
na nebu visoko
108 Košarskih mladića
ДУГ ЗАВИЧАЈУ
Студене кише су лиле
Низ стрме стреје твоје.
Топлином мајчине руке
Гријала си дјетињство моје.
А коњи бјели и врани
Трчали кроз широка поља.
Вјетар им мрсио гриве
Била им таква воља.
Колико мириса чедног
Даде огњиште твоје.
Колијевко топла и драга
Хвала ти за дјетињство моје.
А дјеца ведра, румена
Пратила ријеком лађе бјеле.
Жубор им пунио срца,
Било им како желе.
Румено сунце зором
Буди јунаке своје.
Свјетлости топла и драга
Хвала ти за дјетињство моје.
А што се сад сјећам свега
Нека вам кажу лађе бјеле.
Оне ми вратише прошлост,
Оне су тако хтјеле.
Ово сам написао осамдесетих, када нисам ни сањао да ће ми зарђалим сабљама оскрнавити мој завичај. Тада сам имао прошлост, а мислио сам да имам и будућност. А да немам те прошлости био бих много сиромашнији.
Аутор: Ненад Лазовић *Фочак са пребивалиштем у Барајеву.
Ej Široka Stazo pored Dunava
svetliš srcem ispod Gardoša,
zeleno plavi raje pesme,veselja,
mesto zemuskih alasa i pecaroša
prekaljenih Dunavskih vukova,
Dunav te rodio kućo bećara.
Danas se slava slavi klube stari
ikona Gospoda na Tavoru
i krst sveti,
neka nam budu zaštitnik,
Preobraženje Gospodnje
se slavi
slavite braćo Gospodnji praznik.
Slavimo svetlost Gospoda Hrista
neka klub cveta neka nam
srce zablista,
Čuvaj Gospode Široku Stazu
kao Hristovu Dunavsku oazu!!!
POZDRAV BRAĆI SA DUNAVA
SREĆNA SLAVA ŠIROKOJ STAZI!!!
ЧЕКАЊЕ
Још увек те чекам…
На нашем перону свих жеља и надања…
Пролази година за годином…
Твој лик не бледи у мени.
Немам наших фотографија,
али је у мени јасна
свака слика наше прошлости.
Били смо млади,
а вoлeли се силином зрелих особа.
Сневали смо о заједничкој будућности.
О нашој кућици
МНОГО ЈЕ ГОДИНА
Много је година требало да прође
Да схватим колико прошлост боли
Док прелиставам године што лете
Суза ми кане као да сам дете.
Крај нас је живот склизнуо тихо
Ко слепи путник у својој тмини
Сад кад нам старост на врата куца
Не може се побећи тој голој истини.
Самлело нас време, гужвали проблеми
На нејака плећа товарисмо пуно
Сад рачуни стижу, време да се плаћа
А младости старост никада не враћа.
Kada ste poslednji put razgovarali sami sa
sobom.Pitajte se kako se osećate, šta želite, šta volite,
a šta vas povređuje i nervira.Takav razgovor u miru,tišini,
može da vam promeni život iz korena.
Danas je bolje biti životinja, recimo lav, nego čovek.
Lav živi slobodno u svom prirodnom okruženju ima hrane
koliko mu je potrebno. Život mu se svodi na lov,lutanje,parenje.
Čovek živi u okovima radeći ceo dan da bi se jedva prehranio.
Način na koji čovek živi doveden je do nivoa životinje.