БРАНКО МИЉКОВИЋ – ПРИНЦ ПОЕЗИЈЕ

“Бранкова похвала свету”
https://brankomiljkovic.com/konkurs/

Извињавам се, свима овде присутним, колегама, што нисам раније поделио ову вест са свима. У питању је песнички конкурс, поводом 60 година од смрти нашег великог песника.
С поштовањем Милоје Ђорђић

Овде је такође, мој рад на конкурсу, ко је вољан да гласа нека изволи.
Унапред захвалан!
https://brankomiljkovic.com/konkurs-pesma/ceznja-se-peva-sama/

Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ И КОП

I beše čudna ljubavi moje

I zaista je nekad čudna,
ona razbarušena vila niotkud
kad svi spavaju,
ona je budna.

Onaj najlepši osmeh,
umeo je da iskvari
i sve pokvari –
to je valjda usud
vrtoglavog vremena.

Ne znam, da ona, jeste ona.
Crna i meka kao prah.
Prah taštine i tišine.
I zaista je nekad čudna,
ćutljiva, sa nemirnim očima.
Sva pričanja
dođu joj uzaludna.

Praznina i mekoća grudi.
Jesu sve one noći
u čitanju pisama –
gde jutro zvezde budi.

Zvezde iznad njenog krova.
Ko zna gde i kad
ona se iskreno smeši.
Na budalaštine mojih slova;

I zaista je nekad čudna.
Razgaljena mirisom govora,
u laži koje čuva
istina budna.
Kao mekane poljupce naše.
Omaklo se da sećanje umre,
nije šteta,
jer su ulice njene –
piste, samo njenog sveta.

Veruju ljudi, da doista je lako.
Uživati u tom osmehu,
njenom, nepoznatom,
mekom i detinjem;

Znam kad ćute impresije,
jer i ne prepoznajem
da je poznajem,
ali se čudim,
kako je nekad čudna.

Moja ljubav, njena je –
najživlja i budna.

Ругалица љубави


Прстење симболише ланце,
за снове окове – карике бола
Чаробна реч „да“, везаће странце
што гледају се преко стола

Тумарање слепог по туђем телу
додири су, а нежност значе
Бисере суза и усну врелу
љуби и када не знаш зашто плаче

А целови су издаја себе
На уснама остаје Јудин знак
Од трња љубави сплетох за тебе
мирисну круну и вео лак

Загрљај је животна коб
рашири руке Погледај сен
Стигнеш ли срећу постајеш роб
и све до смрти носиш крст њен

Љубав је душо пепео ватре
Исконски од самоће страх
временом што срца нам сатре
и смрви сне у пепео и прах

ЛЕПОТА ПОРОКА – Душан Комазец

Проведох ноћ на селу на састанку с женом
ћуди плахе, несталне и кад пођох њеном
улицом к’ родном крају схватих да је „бештија”
у ноћи страсног бдења била мало вештија.

Ех кад би знале снене зачетка дана зоре
тишину јутра летњег песмом да разговоре
и да чипкана блуза што нашу тајну скрива
поново залепрша крај ускласалих њива.

Неми борови знају кад си нежна до бола
песмом призвала занос, мирисе свежих смола.
Време тада је стало, тихла је шума цела.
Једино свици памте лепоту нагог тела

И ветар невидљиви што ти је косу плео
хоће да прича, али и он је заволео
пој песме твоје нежне што милозвучно зове,
па ћути и креће у неке походе нове.

Прохуја неко време, чежња безмерна руди.
Пред њом сад смерно клечим, молим је да ми суди
за силне неспокоје и грешног тела хтења
и за варљиви осмех у ноћи страсног бдења.

Опет пијем  са зденца што ме жубором опи
и два пламена страсна у огањ жудње стопи.
Око нас горске виле врлетно коло вију.
Лепоту порока наших од злих погледа крију.

Настави са читањем “ЛЕПОТА ПОРОКА – Душан Комазец”

Odlazak od ljudi

                                     Beograd 2017.

Čudni ljudi iz svemira,
hrle stepama, crvenih boja;
Raskošne su oči suncu,
odjavite život, jer me nervira.
Rođen sam da živim na vrhuncu; 
Ne činite ustupke formi, zato
što je voda najhladnija u noći.
kad postanem ptica i zavolim blato
postati čovek, nikad neću moći.

ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ

Дођи драги довече на прело – Александра Костић

На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012 у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности. Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.


Милосав Ђукић Ћука

НА КЛАДЕНЦУ

На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.

Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.

Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.

Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.

Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.

© Милосав Ђукић Ћука

Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.


Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу…

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић


… а затим и изговорио поменуту песму.

БИОГРАФИЈА:

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио 7 књига и то 6 књига  поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО, а УКРОТИТИ ЕТАР је његова седма књига и садржи збирку записа, приказа књига, културних догађања и рецензије књига. Недавно је из штампе изашло и II. издање (измењено и допуњено) његове прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 15 бројева…

Александра Костић – Мој бехаре…

Настави са читањем “ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ”

ДИВЕ СЈАЈНЕ – Андреја Ђ. Врањеш



ДИВЕ  СЈАЈНЕ

Оне млечне путеве веселе,
откривене ноћне тајне,
расуто светле,
омркле даме.
Од како их гледам,
плашим се и ћутим,
да им у том складу,
тишине и таме,
радошћу бића,
светлост не помутим.

Настави са читањем “ДИВЕ СЈАЈНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

МАЛИЊАК

Аутор песме је као дете преживео усташки,
погром, преживео је стрељање.


Из тијела њихових сазвијежђа грана
према Сунцу се залетјело.
На извору маја зелени гај
на ушћу августа црвени виноград.
Довикивали су цвјетања очију.
Косци су ручали малине
смрт вечерали.
Ливада их је поново родила
бојом тајну објелоданила.
Расле малине на костима
коријењем у шупљинама.
Нико их није брао није јео.
Људи су пролазили поред малињака
птице летјеле изнад споменика.
Неко је гробље срушио
(ја немам гдје на гробу своме стајати).
Живи па мртви
мртви па живи.
Сељаци су још једном стријељани косама.
Нико их више неће узнемиравати
нема се шта косити.
Трећи пут срећа помаже.
Мртви ће оживјети у мојим пјесмама
 мир ће завладати
међу убицама и међу убијенима.

 Настави са читањем “МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш”