Враћају се односећи дио мене
долазе да опет оду и да се врате
да ме сјећају
однесу неки траг
случајно заостао
исперу ријечи
изгубљеног листа
истргнутог из књиге живота.
И падају. Падају дуго
без престанка добујући
по уморној души
мијешајући се са
затомљеним сузама
сртаха
очаја
предаје
остављајући за собом
поплаву коју не држе
покидане бране.
Септембар пролази,
проћи ће и његове кише
остаће мокре улице
невидљивих корака
опустошеног срца
које лута септембарским
пејзажом насликаним бојама
умирућег љета
осликано сузама небеских сликара
у одорама бијелих Анђела.
