Trebao sam Oksford prokleti da igram

Trebao sam Oksford prokleti da igram

A ne Dag-end-Red

Trebao sam da ne zovem kućku

Da ne pišem seljančuri tvrdipazarskoj

Trebao sam Em-Kej-Donse da igram

Šta ima veze što sam pao na njih prošli put

Trebao sam da se pravim glup

Trebao sam da se ispišam na SUP

Trebao sam da ubijem tog i tog

Trebao sam

 

 

Mislili su

Da sam miran

Da sam dobar

Da sam vredan

Da sam talentovan

Da sam kulturan

Da sam skroman

Da slušam starije kad pričaju

Da umem da primim kritiku

Da će biti od mene pesnik

Da će biti vajde neke

Da ću raditi za njih

Da ću pisati zbog njih

Da ću im biti glavni kritičar

Pesnik koji će uvek doći i recitovati

Da se meni može verovati

Da sam budala

 

Urednici

Jebe mi se za tvoj časopis

Tvoje kontakte

I tvoju kulturu

 

Jebe mi se za tvoja dela

Vaša sela

I poseri me ptico frizuru

 

Briga me ko od pesnika te je muvao

Dal je to bio Dobrica Erić il ko već

I briga me što me hvališ po poeziji a kudiš po ponašanju

 

Idi kuvaj ručak

I seti se

Kad budeš ubacivala dodatke

Da izbaciš moje pesme iz šerpe

 

Kofer

Darko Rašeta – kofer

Često se dešavalo da ljudski život stane u kofer ili čak u džep. Nesretne okolnosti, greške, ratovi učinili su da neki među nama ostanu bez ičega.

Poznajem dva čoveka sa sličnom životnom pričom. Kofer koji su poneli sa sobom umeli su da cene. Shvatili su kako da ga koriste u trenucima krize.
Njihova pažnja je bila okrenuta ka onima oko njih, težili su udruživanju kako bi pronašli put do boljeg života.
Da ih sretnete na ulici, možda bi samo vešt poznavalac života na njihovim licima pročitao životnu priču od koje se diže kosa na glavi. Većina bi samo primetila da su oni ostvareni, uspešni ljudi u ovom trenutku.
Od kofera se može napraviti život ako si vredan i imaš viziju.
~ Darko Rašeta

Сећање уочи 17.09.2021. – ПРВИ ПУТ – Промоција књиге и Сусрети песника ПоезијаСРБ

Поштовани песници, драго ми је да сам уочи 9. рођендана,  у прилици да Вас подсетим да смо 17.09.2012. године основали Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” са седиштем у Крушевцу. Оснивачи удружења су били: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Спасоје Ж. Миловановић и Драган Тодосијевић. Прва се у удружење учланила Марина Адамовић из Ниша и зато има чланску карту са бројем 1. Удружење је наставило активности неформалне групе песника са сајта PoezijaSCG. Агенција за привредне регистре у Београду  је решење о регистрацији донела 21.01.2013. године  и објавила да је Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” регистровано под датумом оснивања 17.09.2012. године. Тако су се отшкринула врата за даљи узлет поезије на овом сајту и на свим просторима где се говори и пише на српском и свим сличним (међусобно разумљивим) језицима са Екс Ју простора.

Зато сам у прилици и да Вас подсетим да смо, да би званично обележили оснивање и почетак рада,  у среду, 30.01.2013. године у 18:00 сати у КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ представили нашу прву књигу “ПРВИ ПУТ” и по први пут искорачили пред суд јавности као регистровано Удружење песника Србије. Тако смо на симболичан начин означили нови почетак…

Подсетићемо Вас и видео записом који је тада снимио Славиша Паунковић. Сада погледајте цео видео снимак и фотографије како је то било 30.01.2013. године. Подсетите се и шта то пише у најави ове књиге… /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

Мића Живановић и Љуба Обрадовић – срећа је у поезији и музици

Настави са читањем “Сећање уочи 17.09.2021. – ПРВИ ПУТ – Промоција књиге и Сусрети песника ПоезијаСРБ”