Sad odlazim, mada nisam hteo,
teraju me sa svetog ognjišta,
otimaju deo mi po deo,
da od mene ne ostane ništa.
Teraju me protiv moje volje,
podlo laju iza mojih leđa,
pa me lažu da će biti bolje,
Ne mareći koliko me vređa.
Tužna zoro još tužnija budi,
gde ognjište da ja svijem novo,
Bože sveti ti sad njima sudi,
uništi im seme đavolovo.
Da u vreme Vaskšnjega posta,
čuvam ono što od mene osta.
(C) Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.519 пута)
Hvala poštovani prijatelju. Srećni praznici.
Svaka čast od mene 10
Hvala Dragane. U poslednjem sonetu imate antitezu kao primer kako treba pisati.