Добродошли!
Бог се јави
и испуни наду
и показа жељу
за добра дела.
Бог се јави
да не грешиш
и опростиш човеку
и никога не увредиш.
Бог се јави
грешнику и праведнику
и одмери у правди
и опрости у неправди.
Бог се јави
и прекрсти крстом
и замоли човека
у љубави да живи.
Бог се јави
и показа свима
да је живот кратак
и да пазиш шта радиш.
Љубодраг Обрадовић
РИТАМ ВИНА
У ритму вина,
смањују се
све чари света
пред мојим очима.
Јасно постаје све!
Да се само богати
возе мерцедесима,
да и будала
неки свој циљ има
и да мали људи
велике речи говоре,
док богати ћуте
по угловима.
Pojte mi pesmu verni drugari,
nek pusta tuga iz grudi štukne;
pojte mi tiho drugari stari,
da mi od muku srce ne pukne.
Pojte za vreme ubavo, milo,
ko zoru čistu raspuklu radost;
u naše selo kako je bilo,
pojte za našu minulu mladost.
Zapojte mi žalno, onoj moje,
nek pesma bolnu dušu miluje;
kako žetvarka u polje poje,
dok mi duša pri Boga putuje.
Pojte drugari sve pesme naše,
nek pesma vaša nebo zapali;
da srećom budu prepune čaše,
za mene niko nemoj da žali.
autor
Jovica N. Đorđević
РЛИЦА ПАМТИ
Рлица памти најтеже дане
када се водио крвави бој
када су домаћи издајници
убијали народ свој
Изгинула је младост наша
остала су да живе сећања
само споменици бели стоје
и поред њих гори свећа
И када су злобници бугари
окупирали село наше
тукли су мога деду до последњег даха
то раде само усташе
Бугари без душе и каменог срца
одвели су моју трудну
и везану мајку у бунар да је удаве
храбра српкиња није издала партизане
и окове да јој ставе
Четници су ноћу упадали у село
одводили стоку из штале
односили храну и гардеробу
и све драгоцено што су имали
Драгоослав Горски и Добрица Ћосић
предводили су чету партизана
храбро су се борили за своју земљу
дуге борбе а зима хладна
Оставио је горски велики траг
Рлица је била његова друга кућа
сваке године обилазио је преживеле саборце
био је херој борац човек мио и драг
Настави са читањем “РЛИЦА ПАМТИ – Даница Рајковић”
ВИНО КАО СУДБИНА
Вино нам је од давнина
Било мелем за невоље
Пред бојеве и ратове
За јунаке и сватове.
Ни сад време друго није,
Вино се за здравље пије
И за Славу и за Светке,
За здрав пород и иметке.
Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече
Вино наших винограда.
На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади
Кад останем без радости.
Кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.
Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.
Не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.
Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде
Да се с вином не престаје.
Кад душа спас пронађе
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.
Milijana – predstavi se Ona u jednoj reči,
A ja videh svetlo lice, ljupki svedeni osmeh sedefastih zuba,
Usana svilenih koje zanosne zvuke ritmički tvore,
I plemkinje rasne stas, raskoš lanenog torza i vretenastih nogu,
Dubokog mora modroplave blistave oči.
U njoj je beše nevinosti snega,
Stidljivosti tek naziruće zore,
Šarmantne lepršavosti nežne ptice,
Mekoće kestenjaste talasaste kose,
Mirisa diskretnog belog laganog vina,
Primamljive svežine jutarnje šumske rose.
Настави са читањем “MILIJANA – Zoran R. Tomić”
Meti Kamberi, Beograd – Zrenjanin
IZABERI ME
Izaberi me,
kao za ples
Izaberi me kao da si dama,
izaberi me kao kartu sa dva lica,
izaberi me kao tango
sa kombinacijom crnačkog plesa.
Kao glavni pravac na stranputici,
kao poslednji primerak bestselera,
Izaberi me jer sam pun
hiperbole i metafora.
Izaberi me kada svi te napuste i odu.
Izaberi mene,
izaberi život.
Настави са читањем “IZABERI ME – Meti Kamberi”
#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА
Растанци су увијек болни, али не и они кад се морањем дешавају, они су жеља као у овој пјесми, да се живот сачува. И тако то крене, од љубави и среће, до окренутих леђа без суза и жала, са пласичним кесама пуном туге у рукама! Молитвом сам ноћи испраћао, са вјером у Бога слободу као спас призивао. Коме ли је теже кад би мого знати?
Када се глас морања у човјека усели, водиље му постају страх и дисциплина, а не разум и поштовање!
ОДЛАЗАК
Како да понесем све што ми треба,
Како да понесем дио мога неба,
Како да понесем раскршће младости моје,
Како да понесем мога града боје?
А моја кеса исувише тијесна,
А моја кеса с правом на све бијесна,
А моја кеса само њима смијешна.
Оставит те морам другима од силе,
Оставит те морам тргам своје жиле,
Оставит те морам у сјају док блисташ,
Оставит те морам немој да ме питаш.
А моја кеса исувише тијесна,
А моја кеса с правом на све бијесна,
А моја кеса само њима смијешна.
Коме ли је теже кад бих мого знати,
Коме ли је теже ко сад више пати,
Коме ли је теже живити у сјени,
Коме ли је теже теби или мени?
ПИСМО БРАТУ
Теби брацо шаљем ове поздраве
и са вјечном радошћу у срцу
која непрестано тјера тугу
од себе,
сакупљам сјећања и мисли
које су дошетале
у ову ноћ.
Велик је ово град
и свјетла уличних свјетиљки
лелујаво се протежу
облачећи град
у неку свјетлуцаву кошуљу
дајући му нови живот.
Све је тако охоло другачије
овде,
и сва та величина чини да се плашиш
и осјећаш
тако сам
и удаљен
и тако мали.
Настави са читањем “ПИСМО БРАТУ – Alex Saška”
