ПИЋЕ БОГОВА

ПИЋЕ БОГОВА

Са падина Фрушке горе,
река грожђа, кад потече,
напитак се рајски цеди,
од свитања до у вече.

О вину се, вековима,
испредају многе приче,
уз њега се људи друже,
и радо се песма кличе.

Да је вино лековито,
никад` није било спорно,
ништа душу не окрепи,
ко то пиће чудотворно.

Виногради благородни,
и њихова поља сува,
напитак нам Божји дају,
док их свети Трифун чува.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Ако вино пијеш као лијек, сачуваћеш своје достојанство.
Народна пословица

Сремски Карловци, 14. фебруар 2018 лета Господњег

Bogojavljanska

Bogojavljanska

U jedan zalazak sunca
želim da se vratim
pobrišem godine izmedju
sada i tada

Da obecanja sebi datog
setim se
da gledaću uvek napred
da i noću može da svanjiva
da bez ljubavi
život ne biva

Da davno zaboravljeno
ostrvo oživi
nadama mojim nahranjeno
slutnjama i tugama nekim
korenje da satrem

Hoću da sa željama mojim
i želje tvoje rastu
I nemoguće postanu
da nema tako velikog
svemira u koji mogu
da stanu

Želim da suton jedan davni
u budućnost pošaljem
da tamo te sačeka
makar te čekao
I cela dva veka

Vreme mi više nije merilo
jer umrlo se više puta
I više puta oživelo
kroz sutone mnoge
nikad dosanjane
kroz čekanja razna
nedočekana

Mladim ljubavima
sudjena
htenjima velikim
sludjena
želim život sav
u poslednje čekanje
da sažmem
na dlanu jednom
nadom pokrivena
mirno da zaspim.

Svetlana Tadić

SVETI VASILIJE OSTROŠKI – Neven Milaković

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  984
SVETI VASILIJE OSTROŠKI – Neven Milaković 2006-10-20 12:39:36

SVETI VASILIJE OSTROŠKI

Pred kapijom Manastirskom ostarjeli dječak jeca
k’o kad domu roditeljskom odbjeglo se čedo vrati
izmučena duša žudi da dotakne Mošti Sveca
ali stid joj sačuvani ne da k njemu, mora stati.

Evo Ti se Oče vratih prljaviji od svih ljudi
al’ prag Sveti ne smjem preći, strah mi Božiji kročit ne da
i smatr’o bih izbavljenjem da mi Gospod višnji sudi
ali strepim nedostojan od pravednog Tvog pogleda.

Nebo si mi Oče Sveti u nasljedstvo ostavio
legije si nečastivih da sačuvaš mene sreo
rad mene si čašu meda čašom žuči zamjenio
bezumnog me blagosilj’o kad bi svako drugi kleo.
Настави са читањем “SVETI VASILIJE OSTROŠKI – Neven Milaković”

ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић

Радојка Милошевић, Београд


ЗАПИТАНА

Ти си ме вино, чашу за чашом обузимало
па нисам знала да ли меандрирам, левитирам,
неспретно се приземљујем, дижем,
зурим у даљину, као да некога тражим.
Ко би то могао бити? Можда ти, драги?
А зар ниси давно отишао, нетрагом?

Ако ниси, можда смо заједно пили
па је вино твоје команде преотело, као и моје.
Изгледа, зато не можемо да се нађемо.
А кад ти вино, изгубиш своју моћ
да ли ћемо ми тада повратити нашу,
чвршће стежући дарове љубавног заноса?

Бахусе, кажи ми најискреније шта се збило,
зашто си све око мене опио:
и улице, и њене мачке раштркане по
ћошковима
и јавор за чије се стабло држим
забодених ноктију…
А мислила сам да ће обухват драгог
око мог струка бити довољан да ме придржава.
Бахусе, макар ми шапни, где је сада он?

Настави са читањем “ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић”

БОЖИЋ У ЗДРАВИЊУ 2024.


БОЖИЋНА ЗДРАВИЦА

Помаже Бог драги верници,
Помаже Бог православци,
Честитам Вам Бадње вече.
Дижем ову чашу у здравље ваше и ваше деце.

Молим се теби Исусе Христе и теби Господе Боже,
Помозите србима да се сви сложе, умноже и обоже,
А ви верници драги, исеците бадњаке и кандила упалите,
Уз вино и  свећу и погачу ломите.
Срећан вам Божић и Бадње вече,
И нек вам у кући мед и млеко тече.
Нека вам роди кукуруз и пшеница, а  у кући рађају дечица.
Настави са читањем “БОЖИЋ У ЗДРАВИЊУ 2024.”

DOLINA-Miroslav KRNJETA

Mesto skriveno od sveta
gde sunce ljubi i mirišu polja,
to je dolina večnog deteta
tu vlada mašta pobeđuje volja.

Plavi potoci krase dolinu
ptice,drveće sve se smeje
dete trči kroz plavu detelinu
tu večno sunce greje.

Tu se dete stalno igra
vreme ne čini svoje,
rasteš a ostaješ čigra
godine se ne broje.

Tu je sreća leptirov let
čarobni mirisi šumske doline,
svi se grle i ljube cvet
dete,pčela,lane,zec,
poskakuju od miline.

Dolina lepog nepoznatog cveća
ovde cveta osmeha sreća,
tu nema samoće i starosti
igra pobeđuje uz melodije
Božanske radosti,

РУДНИК УСПОМЕНА – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Поета словима најљепше стихове тка и са пјесмом читаоцу поруку шаље. Моја порука као подршка старости је упућена која вријеме у нежељеној самоћи троши.
Када дијете изгуби колијевку у човјеку, тијело ће постати као кутија празно!

РУДНИК УСПОМЕНА

Када прођу
Сретни дани,
А тијело се осами.
Тада треба,
Рудник тајни
Откључати.
За који нико не зна
И не слути,
У коме се крију
Успомене,
На дјечије снове
Никад довршене!

КАМЕНА ДУША-Здравка Пап

Камена душа
црну опну носи,
не зна да пева,
радости нема,
да се на судбину
каменом бациш.

Камена реч
нежности нема,
ваља се по трњу
и не осећа ништа,
боде срце и душу,
не могу више,
камен под главом
да носим и чувам.

Покрени тугу,
Да разори камен,
између камена и душе
цвет да процвета.

Рубин-мистична романса – Моника Стојанова


Рубин-мистична романса

Еден мал, старомоден свет,
во едно едноставно време,
низ еден хоризонт, веќе блед,
натежнува во едно ново бреме.

Две птички на гранката стојат,
висината не можам да ја допрам сама,
но твоите раце невидлива мрежа кројат,
опиени од љубовта кон елегантната дама.

Еден стих на ѕидот пукнат, веќе стар,
отпеана серенада под прозорот мој,
бакнеж на образот ко’ најскапоцен дар
и сведок на годините времето што ги брои.

Мистична мелодија. Танго.
Сонце, небо, боја.
Испреплетени две срца.
Сплотени две мисли.
Сродени две битија.

Дали животот е волшебство?

Не е злато, но сјае!

Кап.
Кап.
Кап.

Виното старо со отсјајот плени,
мистичниот рубин слатко мами,
некогаш во сега за миг го смени,
но, дали ние сме повторно сами?

Новите бои на едно минато
во винскиот одраз ги видов.
Ти и јас, само малку треба
за мистично волшебство да се роди.

Виното пак ќе се испие.
Отсјајот пак ќе исчезне,
а, јас само тебе ќе те сакам,
сè дур на небото има ѕвезди!

Рубин-мистична романса

Један мали, старомодан свет,
у једно једноставно време,
преко хоризонта, већ блед,
носи једно ново бреме.

Две птице на грани стоје,
висину не могу да додирнем сама,
али невидљиву мрежу плету руке твоје,
опијене љубављу елегантне даме.

Један стих на зиду напукао, већ стар,
серенада отпевана под прозором мојим,
пољубац у образ као најдрагоценији дар
и сведок година које време броји.

Мистична мелодија. Танго.
Сунце, небо, боје.
Два срца се преплела.
Две мисли су се спојиле.
Сродна створења два.

Да ли је живот чаролија?

Није злато, али сија!

Кап.
Кап.
Кап.

Старо вино својим сјајем плени,
мистични рубин слатко мами,
једном променио у сада за трен,
јесмо ли опет сами?

Нове боје прошлости
у вина гледам:
ти и ја, потребно је само мало
да се мистична чаролија роди.

Вино ће се испити.
одсјај ће нестати,
али ја ћу само тебе волети,
све док на небу има звезде!

Настави са читањем “Рубин-мистична романса – Моника Стојанова”

ВИНО И ЉУБОВ – Марина Т. Стојанова


Марина Т. Стојанова, Скопље, Северна Македонија

ВИНО И ЉУБОВ

Ја кревам чашата за деновите да траат,
од сонцето стоплени,
од дождот искапени,
залеани пенушките крупни под родот тежок,
облеани со сласта на соковите бистри.
Како млада румена невеста во прегратка,
опиена од бескрајна љубов.
Ја кревам оваа чаша
за слогата и мирот да царуваат,
разумот на бистриот ум да владее
во денот, исто како и во ноќта.
Ја кревам оваа чаша за сите нас!
Љубов да имаме, најмногу
кон животот кој го живееме,
за другите, но и себе да се почитуваме.
Како што блиските ги љубиме
да ја чуваме земјата која род дава,
а љубовта во вино да ја преточиме.
Вино за љубов наточете во чашите
да испиеме за сите нас кои сме тука,
да траат сеќавањата за миговите среќни,
за средбите св. Трифунски да бидат вечни!
На здравје!

Настави са читањем “ВИНО И ЉУБОВ – Марина Т. Стојанова”