Добродошли!
MИШЉЕЊА
Сретох човека који ми рече гласовито, боље пишем од тебе, рече још да и његов син пише боље од мене. Још рече да се канем брукања. Свашта ми човек рекао, без пардона. Помислих шта ако је у праву ? Нека јесте. Било би дивно да смо оба у праву. Али у праву је скоро увек онај који није у праву, никада неће ни бити. Ко је крив? Зар је важно ?
Мислим да је важније да снег данас веје у Алжиру и још је битно да Павел воли Елвиру.
Настави са читањем “MИШЉЕЊА… и афоризам – Андреја Ђ. Врањеш”
Домаћинство „Капија мојсињског неба“ из Макрешана и Хуманитарно удружење „Ми помажемо прикључите се и ви“ из Крушевца расписују трећи међународни песнички конкурс „ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“.
Заинтересовани песници учествују са две песме у две категорије: на духовну тему и слободну тему. Песнику се дозвољава да може да учествује у само једној категорији са обе песме. Песме могу имати највише 28 стихова, писане ћирилицом или латиничним писмом са знаковним обел. ч,ђ,ш,ћ,џ искључиво у ворд документу, фонт роман 12.
Песме слати под шифром у једном фаилу а у другом разрешенње шифре са краћом биографијом и фотографијом. (адреса, телефон и меил) mrkstojadinovic@gmail.com
Настави са читањем “ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Поетски конкурс”
Kad je naš drug slomio krila
Još smo deca bila
Kad je naš drug slomio krila
Radoš i steću smo u školu poneli
Ni slutili nismo šta nas tamo čeka
Kada se čula galama iz daleka neka
Jauk i tuga kroz hodnik protekla
I oći nam poslednje vide sve nase drugare
koji u trenutku poslednji uzdah ispustiše
Настави са читањем “Kad je naš drug slomio krila – Dajana Ilić, Niš”
ПРИНЦИПОВЕ СТОПЕ
Многи не знају да су у Сарајеву пред локални сумрак, тужних народа и народности, од истих преварених по ко зна који пут, властитом вољом намагарчени, дакле у временима крви и тла, постојала су стопала Гаврила Принципа, било је то оно историјско место одакле је пуцао на Фердинанда. Знак, место сећања, или опомене да се никада не намести мржња, да има места испод неба за све. Враћао се Обалом Зоран, када је немачки матурант у посети Босни, обестан сазнао, шта симболично представљају у бетону стопе Гаврила Принципа , каква тешка осећања остављају код нашег човека, тај кржљави, али ружан у души дечак, јер такву свеукупну дефектност Зоран није имао прилику нити могао видети у животу. Настави са читањем “ПРИНЦИПОВЕ СТОПЕ – Андреја Ђ. Врањеш”
Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића
Вест РТК
У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији сам ја један од оснивача, први председник и сада члан Управног одбора удружења. Рецензију за ову књигу написали су моји пријатељи: др Велибор Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић и Милосав Ђукић Ђука, садашњи председник удружења и сви они говорили су о књизи и мом стваралаштву. Око моје биографије трудили су се мр Спасоје Ж. Миловановић, др Велибор Лазаревић и наравно ја. Представљање књиге било је мултимедијално, зато што је поред поезије било и музике коју су извели Иван Ђукић Ђука, Љубиша Боровац и Милосав Ђукић Ђука. На промоцији су изговорене песме (укупно 28.):
1. Љубодраг Обрадовић – ЗВУК ВИОЛИНЕ;
2. Предраг Ћирић – ЗАПИС;
3. Јелена Ђорђевић- БОГИЊА;
4. Драгојло Јовић – ТИ ТО НЕ СЛУТИШ;
5. Милосав Ђукић Ђука – ЛИПЊАК;
6. Светлана Ђурђевић Ђурђа – ЈА БИХ ТЕБЕ;
7. Јелена Вучић – СВЕ ЋУ ДА ДАМ;
8. Дејан Петровић Кенац – ЗАШТО;
9. Живојин Манојловић – ДОПУСТИТЕ;
10. Даница Гвозденовић, – ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ;
11. Мирко Стојадиновић – НЕОБУЗДАНА ЧЕЖЊА;
12. Даница Рајковић – ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ;
13. Саша Милетић – СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ;
14. Боривоје Видојковић – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ;
15. Мирослав Кркић – ОТИШЛИ СУ;
16. Миодраг Глигоријевић Миган – ПРОЛАЗ;
17. Слађана Бундало – ЛОЗА;
18. Горан Минић – ДЕВОЈКО;
19. Мирослава Смиљанић – ИМАЛА САМ 16 ГОДИНА;
20. Снежана Поповић – САМОЋА;
21. Братислав Спасојевић -ЗАШТО ПИШЕШ ПЕСМУ;
22. Драган Ракић Сингер – МУЗИКА;
23. Нада Милосављевић Кети – НАЈДРАЖА;
24. Радмила Миљковић – ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ;
25. Првослав Пендић Пенда – ПЕТАО;
26. Сандра Миладиновић – СУСРЕТ;
27. Живота Трифуновић – ВАРКА;
28. Љубодраг Обрадовић – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ.
Готово све песме које су у књизи ЗАПИСане су и на мом сајту www.poezija.in. А све што се на бини Биоскопа Крушевац догодило по синопсису или импровизацији записано је видео камером и фотоапаратом и објављено на друштвеним мрежама и бројним сајтовима. Слике су забележили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Била је прилика да се на промоцији сазна и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама.
Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗАПИС Љубодрага Обрадовића”
ВАСКРС
Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.
Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!
Како сам мали,
а увек желим ореол среће!
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће!
Lekar je gledao nalaze, nju
prišao je prozoru da otvori.
Vratio se
seo
opet pogledao Sunce, pa nalaze
podigao olovku i u čašu stavio.
Voda se prepala namesto presude
zaleđena zaplaka
(kao što um pukne iznenada)
Lekar je pokupio propisane poglede
dotakao pečat i
priljubio uz:
“otkud ja među leševima, snu ?”
Počuj Bože, tvoj sam verni sluga
ja ne ištem sveto parče raja
želim samo vetrovi sa juga
da donesu slike zavičaja
Da ja vidim pored starog puta
gde mi orah u osami vene
da l` još stoji kolibica žuta
da li ona još čeka na mene
Da zagrlim stablo pokraj plota
da ga kvasi bolna suza čista
da poklonim deo svog života
da mu grana ponovo olista
Pa ko nekad ja u kasne sate
pored kuće gde se šeboj krije
srećnom pesmom da dočekam svate
moje ljude, društvo najmilije
Počuj Bože tvoj sam verni sluga
tuđom zemljom kad mi korak krene
neka topli vetrovi sa juga
stari orah donesu do mene.
autor
Jovica N. Đorđević
(Posvećeno na ženu mi Lidiju.)
Zapljušti me njeknja pri čiču mi Boru
reko Bože mili ču da ogradišem
zapojalo uše ko petle u zoru
stise me u grudi ne mogu da dišem
Strina nešto baje ja ništa ne čujem
samo klimam s glavu kao zob da tražim
sas rećiju malko reko da se trujem
kolko da si dušu bolnu okuražim
Ko da me je pipka nekva udarila
sve u levu stranu poče da me nosi
takva me je bolka beše uvatila
ka pojdo pri Gišu ženu da si prosim
Nekako izlezo, na levo, na desno
poče strina Doka s reči da me bije
odvrzal se čovek kao kuče besno
pa doš`l u gosje pri mene da pije
Otido si brže pri ženu si Lidu
reko barem doma mogu da se žalim
ona zapričala sas babu si Vidu
ne bi primetila ni da se zapalim
Podseti me malko na babu Ivanku
reko ču da umrem, ona s glavu klima
teka je to ljudi u Belu Palanku
ka čovek si sreću u ženidbu ima.
autor
Jovica N. Đorđević
03.05.2024g.