Добродошли!
Kad je naš drug slomio krila
Još smo deca bila
Kad je naš drug slomio krila
Radoš i steću smo u školu poneli
Ni slutili nismo šta nas tamo čeka
Kada se čula galama iz daleka neka
Jauk i tuga kroz hodnik protekla
I oći nam poslednje vide sve nase drugare
koji u trenutku poslednji uzdah ispustiše
Настави са читањем “Kad je naš drug slomio krila – Dajana Ilić, Niš”
MOST
Iz vode se vinu, na stubove stanu
Sa obje strane gvozdenom ogradom brani
Putić što u sredinu stanu
A sa jedne i druge strane gradić kane
Pa ljudi raznih ćudi podju,
svako svoju tajnu skriva,
da je most pisac, roman bi tada svio
A zraci sunca mu čar daju
Pa u reci svoju lepotu gledi
A noću mu mesec žuti tamni pokrivač svije,
A zvezdice pesmu poje, spavaj sada ti,
Jer će sutra tuda proći mnoge duše
koje će se diviti tvojoj moći.