Добродошли!
БИЛА СИ… Ољи Самсоновој Леонидовној На почетку била си моја велика жеља Потом… љубав највећа Затим успомена драга Сада… само си заборав и нестајеш у тмини времена Знам: са тог пута повратка ти нема Јер, тако си ти хтела жељо, љубави, успомено… Збогом… утонула си у измаглицу даљине. … Настави са читањем “БИЛА СИ… – Дуле Р. Пауновић”
БИЛА СИ…
Ољи Самсоновој Леонидовној
На почетку
била си моја велика жеља
Потом…
љубав највећа
Затим
успомена драга
Сада…
само си заборав
и нестајеш
у тмини времена
Знам:
са тог пута повратка ти нема
Јер, тако си ти хтела
жељо, љубави, успомено…
Збогом…
утонула си у измаглицу даљине.
Дуле Р. Пауновић
Zašto vas još Čuvam u njedrima Umivam suzama Brišem pelenom sažaljenja Podmećem dušek velikodušja Zibam u kolijevci ljubavi Izmigoljiste kao Iz zmijskog svlaka Još šareniji otrovniji Svaki po osob Guja opaka Jel’ zato što sam Žena sestra majka Iz neobjavljenog rukopisa
Zašto vas još
Čuvam u njedrima
Umivam suzama
Brišem pelenom sažaljenja
Podmećem dušek velikodušja
Zibam u kolijevci ljubavi
Izmigoljiste kao
Iz zmijskog svlaka
Još šareniji otrovniji
Svaki po osob
Guja opaka
Jel’ zato što sam
Žena sestra majka
Iz neobjavljenog rukopisa
Da si zatočen u samoći zidova neba dok olovne ptice razvlače moje senke između zaleđenih prstiju. Da u svom stvorenju blještim poput zvezde kroz meteže ljudi. Da odmiču jutru tišine u sive izmaglice sećanja. Da su na vratima utisnuti koraci moga glasa i kada bi otišao do Dunava zatekao bi samo tektonsku rupu od Sunca … Настави са читањем “KAŽEŠ – Sanja Petrović”
Da si zatočen
u samoći zidova neba
dok olovne ptice
razvlače moje senke
između zaleđenih prstiju.
Da u svom stvorenju
blještim poput zvezde
kroz meteže ljudi.
Da odmiču jutru tišine
u sive izmaglice sećanja.
Da su na vratima utisnuti
koraci moga glasa
i kada bi otišao do Dunava
zatekao bi samo
tektonsku rupu od Sunca
koja je konačno
bućnula u vodu.
Snoviđenja najavljuju dane
duge kao godina.
Kazao si.
Duše moje kuč Izgubilo vrijeme U čije je ruke Nek’ ga vrati Bogu Život mi je dao Na nju ima pravo Zloruka osoba Ključem što barata Na đavoljoj bravi Da otvori vrata Bura da je vije Slamaju talasi Vratite mi dušu Da se bolna skrasi Iz neobjavljenog rukopisa
Duše moje kuč
Izgubilo vrijeme
U čije je ruke
Nek’ ga vrati Bogu
Život mi je dao
Na nju ima pravo
Zloruka osoba
Ključem što barata
Na đavoljoj bravi
Da otvori vrata
Bura da je vije
Slamaju talasi
Vratite mi dušu
Da se bolna skrasi
Iz neobjavljenog rukopisa
С тугом у срцу сонет посвећујем Девојчици После много година патњи сада твој сан гледам: заборавила си га, али ја га забораву недам. После много година, о нашој љубави сонет пишем: заборавила си све, то ме боли, зато болно уздишем. А сањала си: да ти лепо лице прекрива вео бели, на прсту – бурму моју, … Настави са читањем “САЊАЛА СИ… – Дуле Р. Пауновић”
С тугом у срцу сонет посвећујем Девојчици
После много година патњи сада твој сан гледам:
заборавила си га, али ја га забораву недам.
После много година, о нашој љубави сонет пишем:
заборавила си све, то ме боли, зато болно уздишем.
А сањала си: да ти лепо лице прекрива вео бели,
на прсту – бурму моју, на грудима – цвет пропупели.
Сањала си, сећам се, да те преносим преко прага…
сањала си, сањала… озарена, а ја те волех, моја драга.
Твоји снови у мојој души и данас живе:
сада ја њих сањам, живим их у зоре суморне и сиве:
они су моја коб, судбина али и једина нада…
они су ми све. Зато и сада одем, као некада
крај реке, на литицу, где смо загрљени и срећни снили
волели се, у љубав веровали и срећни, срећни смо били.
Дуле Р. Пауновић
NEMAN Otimam se uzalud Proždire me tuga U čeljusti njene Svaki dio mene Pratioc mi vjeran Sve do sudnjeg dana Ko’ Bog da ne gleda Kolika mi je drama (C) Milica Perunović-Ivanović Iz neobjavljenog rukopisa
NEMAN
Otimam se uzalud
Proždire me tuga
U čeljusti njene
Svaki dio mene
Pratioc mi vjeran
Sve do sudnjeg dana
Ko’ Bog da ne gleda
Kolika mi je drama
(C) Milica Perunović-Ivanović
Iz neobjavljenog rukopisa
Skrivena pjesma Ovo je skrivena pjesma, puna ljubavi. Skrio sam je na mjestu našeg prvog susreta, kao pod mahovinom stoljetnog hrasta, na mjestu kome se vraćaš, kao i ja. Tamo gdje su nam srca prvi put ljubavnim titrajima zatitrala. Na mjestu na koje se kao lopovi prikradamo ponekad, da osjetimo onu slast krađe misli … Настави са читањем “SKRIVENA PJESMA – Božo Popadić Aktus”
Skrivena pjesma
Ovo je skrivena pjesma,
puna ljubavi.
Skrio sam je na mjestu
našeg prvog susreta,
kao pod mahovinom
stoljetnog hrasta,
na mjestu
kome se vraćaš,
kao i ja.
Tamo gdje su nam srca
prvi put
ljubavnim titrajima
zatitrala.
Na mjestu na koje se
kao lopovi prikradamo
ponekad,
da osjetimo onu slast
krađe misli
punih ljubavi.
ovo je pjesma samo za tebe
jedina moja ljubavi,
moja voljena.
OSTAVLJENA OKUĆNICA -Željko Sulaver Obzorjem obasjani okrajci Opusteli odavno ostaše, Oglodan orah, osunčan opet Osokoljeni orli obraše.
Obzorjem obasjani okrajci
Opusteli odavno ostaše,
Oglodan orah, osunčan opet
Osokoljeni orli obraše.