И ТАКО… Кренем ти ја, једно јутро у рану зору ту око пет ил’ пола шес’ ал’ шес’ сигурно није прошло, право у поље. Бацим на леђа клепану косу, а у џеп ставим камен брусни на главу метнем шешир стари онај дедин, пробушен сламни па низ сокаке, у ливаду. Идем тако, и вучем ноге прашина … Настави са читањем “I TAKO – Zoran Hristov”
И ТАКО…
Кренем ти ја,
једно јутро у рану зору
ту око пет ил’ пола шес’
ал’ шес’ сигурно није прошло,
право у поље.
Бацим на леђа клепану косу,
а у џеп ставим камен брусни
на главу метнем шешир стари
онај дедин, пробушен сламни
па низ сокаке, у ливаду.
Идем тако, и вучем ноге
прашина се иза мен’ диже
сагнуо главу па као мислим…
кад ме комшија Живко стиже.
‘број’т’ро комшијо, ‘де си пош’о
ја еве дидем траву да косим,
па вид’о тебе и мислим кој’си
баш смо га јутрос уранили….
Прича Живко, ја га к’о слушам
док не дођосмо до ливаду.
Баш кад сам стиг’о, и поглед диг’о
да видим небо
дал’ можда неће пада киша
и дал’да косим зелену траву
Живко извади мученицу.
Живи били први комшијо
у здравље траве косили,
сено пред краве износили,
краве да дав’у млеко бело
да се град ‘рани из нашо село
да су нам здраве домаћице
сисе да су гим ко лубенице…
па си Живко стаде да ређа
овце и козе, шуме и њиве
чуди ме к’о му се језик не свеза
ко празна воденица меље
а из флашу ич не натеза.
Узо му флашу из руке,
ај жив ми бијо драги комшијо,
натего флашу, пооодооообар цуг
после и Живко, ко прави друг
па ударисмо у косидбу.
Коси Живко, косим и ја,
до подне косисмо обадва
мало косимо, па мало тргнемо
звезда припекла, дал да се врнемо
ил’да још неки откос обрнемо.
Коси и удри, бруси и удри
покосисмо моју ливаду
и пописмо кило ракију.
Косили би и у његово
с’м ливаду кад му нађемо
Ту је негде, обадва знамо
ал’ не мож’ се без флашу снађемо
навикли, брате, кроз њу да гледамо
сад више не мож’да косимо
ниту дом умемо да се врнемо.
‘ај Живко да ‘ватамо ‘лад
млого смо брате данас косили
б’ш смо се мушки уморили
Не б’е брате, несмо пијани
с’м смо весели и раздрагани
што нам посао добро иде
пописмо ракију, ники не виде.
…….
има још….ал кад косимо у његово.
Зоран Христов
