DOM… – Aleksandra Mladenović

-u čast divnih prelaca duše……. POČUJ PRIJATELJU, GOSPODINE, MLADO MOMČE, BIVŠI BRATE, i ti ŽENO, ovo PISMO SA SEVERA. AKO SE VRATIM, ZAVIČAJU, KAŽU, MORAM, NEŠTO O LJUBAVI da ĆUTIM, U REČ u SONET… TU NA MESTU NAŠEM, TI DOBRO ZNAŠ, BOL, BUĐENJE u MINUT DO u JESEN. UMEM DA BUDEM LAVIRINT RADOSTI PESNIK, da … Настави са читањем “DOM… – Aleksandra Mladenović”

-u čast divnih prelaca duše…….

POČUJ PRIJATELJU,

GOSPODINE,

MLADO MOMČE,

BIVŠI BRATE,

i ti ŽENO,

ovo PISMO SA SEVERA.

AKO SE VRATIM,

ZAVIČAJU,

KAŽU, MORAM,

NEŠTO O LJUBAVI da ĆUTIM,

U REČ u SONET…

TU NA MESTU NAŠEM,

TI DOBRO ZNAŠ,

BOL,

BUĐENJE u MINUT DO u JESEN.

UMEM DA BUDEM

LAVIRINT RADOSTI

PESNIK,

da PO TAKTU UZDIŠEM:

AH,ŽIVOTE MOJ….

OSLUŠNI PONEKAD….

ISPUNI MI ŽELJU,

KAO NEKADA,

DIVLJE DO BOLA

JER

RUKE SU MOJE

DAR SA NEBA.

KAO NA FILMU, ŽELJA

KAP PO KAP

sve do ERUPCIJE SRCA…

PRIJATELJU, LJUDI,

NEMOJTE, SO NA RANU!

NE ŽELIM BITI

SEĆANJE, DALJ,

ni KORACI NA DRUMU,ni KAMEN,

ni POVRATAK U SAMOĆU…

OPROSTI MI

KRVAVI PIR,

POSLEDNJE ZBOGOM,

LJUBAVI…..

O,KOLIKO MOŽE – MOJA PRIČA,

ovo PISMO PRIJATELJU,

biti LUKA BUDUĆNOSTI,

NE ZNAM…TI DOBRO ZNAŠ…

KAD SE PESMA RODI,

PESMA-TEBI

NE OČEKUJ- DODIR,

ni ŽIVOT, ni REČNI TOK,

JER JA SAM PLEME…

NOĆAS,

SVUDA SI, A TREBAŠ MI…

MUZIKA  i NEKO DRUGO DVOJE

KLETVA  su…KO NIJE…

NOĆAS I ŠUME ČUTE,

CVEĆE MOJE..

JUTRO SE BUDI…..

TI ĆUTAĆEŠ SAMO……

JAVI SE…

JEDVA ZA TEBE ZNAM…

moje si ZLATNO ZRNO

…i …TAČKA..

jedna Aleksandra….

-nastaviće se-

MISAO – Miro Beribaka

 Misao Ljubav prema Bogu je ljepota, ne ako je kazuješ, nego u srcu nosiš, ljubav prema Bogu je čistota, kojom dušu miješ, kada od Boga za milost moliš. (C) Miro Beribaka

 Misao

Ljubav prema Bogu je ljepota,

ne ako je kazuješ,

nego u srcu nosiš,

ljubav prema Bogu je čistota,

kojom dušu miješ,

kada od Boga za milost moliš.

(C) Miro Beribaka

Ima li Boga pope? – Arsenije Lalatović

Ima li Boga pope? Ide Strikan sokakom. Bača nogu preko noge… Zamislio se… Šapuće, pjevuši… Sam sa sobom vodi razgovore… Na nuglu srete popa Luku. – Lijep dan pope – zacvrkuta Strikan – Bog ti pomogao Strikane – reče pop – Oćeš li mi nešto reći oče? – guknu Strikan – Oću Strikane, oću Strile, … Настави са читањем “Ima li Boga pope? – Arsenije Lalatović”

ArsenijeL

Ima li Boga pope?

Ide Strikan sokakom. Bača nogu preko noge…
Zamislio se… Šapuće, pjevuši…
Sam sa sobom vodi razgovore… Na nuglu srete popa Luku.
– Lijep dan pope – zacvrkuta Strikan
– Bog ti pomogao Strikane – reče pop
– Oćeš li mi nešto reći oče? – guknu Strikan
– Oću Strikane, oću Strile, kako da neću… – odsječe pop
– Jesi li siguran pope? – pomalo šeretski priupita Strika
– A kome ću ako tebe neću? – kao za sebe reče pop
– Ali pravo? – gromkim glasom upita Strikan
– Ako budem znao – procijedi pop
– Ima li Boga pope? – odbrusi Strika
– Sve me pitaj, samo to ne pitaj… produži pop Luka

(C) Arsenije Lalatović

OKTOBARSKO JUTRO-Aleksandra Mladenović

Zastalo je. Komore i pretkomore ćute. Toplo i smireno u trenutku predaje,shvatilo je… Možda je kasno opet krenuti dalje, opet nagnati svoj grč u trk, biti mašina za umiranje. Zastalo je, neodlučno da li dalje. Još koji trenutak goni crvenu reku. Tišina u grudima i svest se topi i curi. Zastalo je. Srce pesnika u … Настави са читањем “OKTOBARSKO JUTRO-Aleksandra Mladenović”

Zastalo je.

Komore i pretkomore ćute.

Toplo i smireno

u trenutku predaje,shvatilo je…

Možda je kasno

opet krenuti dalje,

opet nagnati svoj grč

u trk,

biti mašina za umiranje.

Zastalo je,

neodlučno da li dalje.

Još koji trenutak goni

crvenu reku.

Tišina u grudima i

svest se topi i curi.

Zastalo je.

Srce pesnika u oktobarsko jutro.

Ali,kako izdati  gospodara

u času slasti mladosti?

Brzinom maha se vrati,

kreni,

govorilo je tkivu

ukočenom

u smiraju  stradanja.

Još koji zamah

muka podsveti,

uspeće,moraju ..

Odlučno dalje….

Šaputalo je crvenoj reci

da poteče u sebe

koritima damara

u beskrajni krug..

Film se razmotao

na platnu duše

i želja,ta pusta želja

za umiranjem bila je jača

od svake smrti i ona,

ponovo ožive

posustalo srce.

Bujica po taktu odnosi

trenutak predaje

u zaborav…

Svest,

smirena i topla

u naručju oktobarskog jutra

i ne sanja

INFARKT

javom

ukletog srca….

Tačka… – Arsenije Lalatović

Tačka Tačka… Pardon zarez, Idem drumom… Crna mačka Pređe drum… Skrenuh sa druma Tačka… Šta bi bilo? Ko zna? Da produžih? Ah ta mačka? Kakva? Crna? Pređe preko druma Kuda pređe? Preko druma Preko, preko… Tačka… Tačkica… Pardon zarez, Zašto pređe? Ne znam Ali pređe Preko druma Crna mačka… Mačorčina… Mačketina… Takve niđe više nema … Настави са читањем “Tačka… – Arsenije Lalatović”

ArsenijeL

Tačka

Tačka…
Pardon zarez,
Idem drumom…
Crna mačka
Pređe drum…
Skrenuh sa druma
Tačka…
Šta bi bilo?
Ko zna?
Da produžih?
Ah ta mačka?
Kakva?
Crna?
Pređe preko druma
Kuda pređe?
Preko druma
Preko, preko…
Tačka…
Tačkica…
Pardon zarez,
Zašto pređe?
Ne znam
Ali pređe
Preko druma
Crna mačka…
Mačorčina…
Mačketina…
Takve niđe više nema
Nit će biti
Vrijeme gazi…
Nostalgija…
Ah ta tačka?
Pardon zarez,
Promijeni
Danas, sjutra
Ih, bambina
Tačkaaa…
O tačka…
Mačkaaa…
O mačka…
Pardon zarez,

(C) Arsenije Lalatović

Sjećanje… – Arsenije Lalatović

Sjećanje… Ušla je u život moj Bez riječi… Danima sam lagao sebe Doći će… Dani su prolazili Prolaze… Ostaje gorčina opora Sjećanje… Ponekad pomislim Gledajući hladne zidove Doći ćeš… Pokucati na dveri… Ući bez riječi Umjesto dobro veče Poljubiti me… Ponekad… Da, znam, dobro znam Želja, ah želja pusta (C) Arsenije Lalatović

ArsenijeL

Sjećanje…

Ušla je u život moj
Bez riječi…
Danima sam lagao sebe
Doći će…
Dani su prolazili
Prolaze…
Ostaje gorčina opora
Sjećanje…
Ponekad pomislim
Gledajući hladne zidove
Doći ćeš…
Pokucati na dveri…
Ući bez riječi
Umjesto dobro veče
Poljubiti me…
Ponekad…
Da, znam, dobro znam
Želja, ah želja pusta

(C) Arsenije Lalatović

Pitanje-Aleksandra Mladenović

Ima li života seme, tračka duha u hladnome domu naše vaseljene? Može li nas taći van vida i sluha gde su sile uma sasvim pomerene?   Postoji li svet jedinstven i novi u večnoj tišini tog zvezdanog sjaja? Mogu li se smaći svi vremenski okovi gde prostori niču bez reda i kraja?   Misao da … Настави са читањем “Pitanje-Aleksandra Mladenović”

Ima li života seme, tračka duha

u hladnome domu naše vaseljene?

Može li nas taći van vida i sluha

gde su sile uma sasvim pomerene?

 

Postoji li svet jedinstven i novi

u večnoj tišini tog zvezdanog sjaja?

Mogu li se smaći svi vremenski okovi

gde prostori niču bez reda i kraja?

 

Misao da nije samo jedan prasak

izrodio život prostranstvu i tami,

znači da postoji barem sličan  časak

od kojeg, i nesvesni,nikad nismo sami.

 

Odgovore prave još ne mogu naći

u razumu niklom podno plavog neba.

Možda ćemo skupa istinu dotaći

tamo,gde za eon samo treptaj treba..

 

 

 

 

 

Oktobar

U Oktobru su pocele kise; Polumracna soba,na ulici ni glasa; I nista vise… Upaljen radio,opusci na podu; U Oktobru je grad prestao da dise… I plakao sam,dok su svi spavali, U mesecu kojeg su Oktobar zvali… U Oktobru su dolazili stranci; Zakljucana vrata,pogledi sa prozora; I nista vise… Zguzvani papiri,mrve na stolu; U Oktobru su … Настави са читањем “Oktobar”

U Oktobru su pocele kise;
Polumracna soba,na ulici ni glasa;
I nista vise…
Upaljen radio,opusci na podu;
U Oktobru je grad prestao da dise…

I plakao sam,dok su svi spavali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…

U Oktobru su dolazili stranci;
Zakljucana vrata,pogledi sa prozora;
I nista vise…
Zguzvani papiri,mrve na stolu;
U Oktobru su se gubili znaci…

I spavao sam,kad su svi ustajali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…

U Oktobru su pocele kise;
Spakovana torba,zvuk autobusa;
I nista vise…

Kamen – Rada Lugumerski

KAMEN Bilo je to pre moga rođena. Preteško breme, tako to biva, Kada se deca rađaju u nevreme. Obese im kamen oko vrata, Stave im ga pod glavu, Valjda da ne ispadnu iz kolevke, U kojoj se ljuljaju do besvesti. I bi kamenja, sve kamen do kamena. Godinama je dobio na formi, Počeo je da … Настави са читањем “Kamen – Rada Lugumerski”

RadaL

KAMEN

Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.

Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.

I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.

čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?

Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.

Beše to duša od kamena.

(C) Rada Lugumerski