-u čast divnih prelaca duše…….
POČUJ PRIJATELJU,
GOSPODINE,
MLADO MOMČE,
BIVŠI BRATE,
i ti ŽENO,
ovo PISMO SA SEVERA.
AKO SE VRATIM,
ZAVIČAJU,
KAŽU, MORAM,
NEŠTO O LJUBAVI da ĆUTIM,
U REČ u SONET…
TU NA MESTU NAŠEM,
TI DOBRO ZNAŠ,
BOL,
BUĐENJE u MINUT DO u JESEN.
UMEM DA BUDEM
LAVIRINT RADOSTI
PESNIK,
da PO TAKTU UZDIŠEM:
AH,ŽIVOTE MOJ….
OSLUŠNI PONEKAD….
ISPUNI MI ŽELJU,
KAO NEKADA,
DIVLJE DO BOLA
JER
RUKE SU MOJE
DAR SA NEBA.
KAO NA FILMU, ŽELJA
KAP PO KAP
sve do ERUPCIJE SRCA…
PRIJATELJU, LJUDI,
NEMOJTE, SO NA RANU!
NE ŽELIM BITI
SEĆANJE, DALJ,
ni KORACI NA DRUMU,ni KAMEN,
ni POVRATAK U SAMOĆU…
OPROSTI MI
KRVAVI PIR,
POSLEDNJE ZBOGOM,
LJUBAVI…..
O,KOLIKO MOŽE – MOJA PRIČA,
ovo PISMO PRIJATELJU,
biti LUKA BUDUĆNOSTI,
NE ZNAM…TI DOBRO ZNAŠ…
KAD SE PESMA RODI,
PESMA-TEBI
NE OČEKUJ- DODIR,
ni ŽIVOT, ni REČNI TOK,
JER JA SAM PLEME…
NOĆAS,
SVUDA SI, A TREBAŠ MI…
MUZIKA i NEKO DRUGO DVOJE
KLETVA su…KO NIJE…
NOĆAS I ŠUME ČUTE,
CVEĆE MOJE..
JUTRO SE BUDI…..
TI ĆUTAĆEŠ SAMO……
JAVI SE…
JEDVA ZA TEBE ZNAM…
moje si ZLATNO ZRNO
…i …TAČKA..
jedna Aleksandra….
-nastaviće se-
Nadam se da mi nećete zameriti ovu ODU i čin mog dubokog divljenja svakoj od ovih reči koje su dela za sebe…Želela sam ih ujediniti u jednu novu tvorevinu…srodnih duša..
Prijatelji moji …..
Ime zadivljen sam. Pa ti si pesnik celim bicem. Imas neiscrpne izvore inspiracije. Al’ gde nadje ovako mutan i zatrovan izvor. Salim se divna si i . . . Ma daj! Ti si, inteligentna, osecajna, spontana . . . VRH, VRH ZENA. Obozavam te srodna duso.
Naše su se podsvesti srele,
dok su niti poezijom plele.
To vezuju duše čudne niti neke
što idu iz srca, blizu, a daleke…
Pa,bre, svaki tvoj komentar-eto meni stiha….Dokle tako?
Šalu na stranu,ako i ima nekog vrha,zalud je kad na dnu stoji…nasukan,neopomičan….
Hvala na prekrasnim rečima,hrane mi srce i kupaju dušu u radosti trenutnoj.
Moji mali poklončići stihova u komentima,govore koliko mi te reči pomažu da ostanem,opstanem…i pokusam verovati u sutra.
Bez srodnih duša ništa!Bez pravog prijatelja….Najlepšeg imena,ime koje nosi moj otac….proklete praznine..
EH . . . Ime evo jedna pesma EH . . . eh . . . eh . .
Једна си, једина! Драга Александра . . . Љубац од пакла до облака!
Tren je od oblaka do pakla,
kako,kad nisam se ni makla….?
Znam,jedna pesma me takla…
A.