Zastalo je.
Komore i pretkomore ćute.
Toplo i smireno
u trenutku predaje,shvatilo je…
Možda je kasno
opet krenuti dalje,
opet nagnati svoj grč
u trk,
biti mašina za umiranje.
Zastalo je,
neodlučno da li dalje.
Još koji trenutak goni
crvenu reku.
Tišina u grudima i
svest se topi i curi.
Zastalo je.
Srce pesnika u oktobarsko jutro.
Ali,kako izdati gospodara
u času slasti mladosti?
Brzinom maha se vrati,
kreni,
govorilo je tkivu
ukočenom
u smiraju stradanja.
Još koji zamah
muka podsveti,
uspeće,moraju ..
Odlučno dalje….
Šaputalo je crvenoj reci
da poteče u sebe
koritima damara
u beskrajni krug..
Film se razmotao
na platnu duše
i želja,ta pusta želja
za umiranjem bila je jača
od svake smrti i ona,
ponovo ožive
posustalo srce.
Bujica po taktu odnosi
trenutak predaje
u zaborav…
Svest,
smirena i topla
u naručju oktobarskog jutra
i ne sanja
INFARKT
javom
ukletog srca….
Dobro Vam ovo okotobarsko jutro pesmom želim,a čime bi drugo….
Vaša,A.
Ime,ime . . . Sta bih je rekao na ovu pesmu. Ostacu bez reci. Film se razmotao na platnu duse . . .
Pozdrav, Miro
Naravno,Miro.
Ime,pa ti si od jutros poranio…Verovatno ces danas vredno raditi na pesmama…
Razmotaces neki svoj film…Kad igra?
Pozdrav,tvoje ime.
Preziveh ovaj -mali- infarkt,dobro je…
O Aleksandra sa tri A mani se belaja. Prošetaj. nadiši se vazduha, zamisli da si bik Ferdinand.. Nije nikada kasno…
Nekako s jeseni kada purpuri ogoleme, zažive poete. Čovjek se zapita: kuda i kamo?
Pjesma je filmski odrađena. kone pati taj ne umije ni da voli…
U tebi je i jedno i drugo.
Sjutra je novi dan. Ujutro kada zraka zaživi, poželi sebi dobro jutro, dobri dane.
PS: pozdravlja Te moj mali sin Sava
Hvala Arsenije na divnim recima, sin ti ima predivno ime,ne sumnjam da ume da ga nosi….
.
Sigurno je osecajna dusa ,to ide s genima…Njemu poljubac od tete
Naravno,ovo je pesma,dozivljaj se oslika,ponesto doda da bude jaca i naravno, ide se dalje u nove miomirise, za novim zovom zivota,koji kuca u grudima….
Dobra ti noc i svako novo sutra..
Aleksandra.