PUTEVI

Ovde nema puta Kojim se nije prošlo. Neprolazni prolaz. Sredina puta je. Četri oka U slepoj ulici, Mole za oprez. Pođeš li dalje Naići ćes na kosce. Predstavi se kao ovca?

Ovde nema puta
Kojim se nije prošlo.

Neprolazni prolaz.
Sredina puta je.

Četri oka
U slepoj ulici,
Mole za oprez.

Pođeš li dalje
Naići ćes na kosce.

Predstavi se kao ovca?
radal

NIJE LAKO RAZMIŠLJATI – Miro Beribaka

Nije lako razmišljati   Nije lako razmišljati o sudnjemu času, posebice noću, kada se sve utiša, kada iza svake ugašene svjetlosti, prilika vreba… Nije lako nadati se, pozivajućem glasu, sve i da hoću, ako se duša i pomiri, plašiti se puta konačne nepovratnosti, put zemlje, put neba… Nije lako sjećati se, čega više nema, osim … Настави са читањем “NIJE LAKO RAZMIŠLJATI – Miro Beribaka”

MiroB

Nije lako razmišljati

 

Nije lako razmišljati o sudnjemu času,
posebice noću,
kada se sve utiša,
kada iza svake ugašene svjetlosti,
prilika vreba…
Nije lako nadati se, pozivajućem glasu,
sve i da hoću,
ako se duša i pomiri,
plašiti se puta konačne nepovratnosti,
put zemlje, put neba…

Nije lako sjećati se, čega više nema,
osim ponekada,
za nesnenih noći,
dok mjeseca svjetlost, krati noćne sate,
svojom igrom straha…
Nije lako razlučiti, da li da se sprema,
il’ postoji nada
namučenoj duši,
koja plačuć’ dodje, a s plačem je prate…
Od praha do praha…

Godine prolijeću, dok sati se vuku,
sve je više bora,
il’ su to ožiljci…
Mudrosti je manje, sve što više učim…
Il’ me briga nije!
Sjećanja me drže, k’o na koncu lutku,
ja nemam izbora,
ludo li se smijem,
dalju ruke pružam, pjesmu da dokučim.
Pjesmi, kasno li je…

Kada se osvrnem, iza preko ramena,
sve sama zgarišta
ubijenih želja…
I nikoga nema, da mi pruži ruku,
da lice umije…
Samo čvrsta stoje, sjećanja stamena,
kraj svakog poprišta
i čuvaju stražu,
da ko ne ukrade, moju tešku muku…
Do kraja ubije…

(C) Miro Beribaka

TUĐI DOKOVI – Miro Beribaka

Tuđi dokovi     Njiše se ovaj nestvarni brod, kojim plovimo, k’o kakve mlade bokovi. Samo more i nebeski svod, okom ulovimo…   Tu su i pristaništa dokovi.   Dokovi tuđi, tuđi i ljudi, tjeraju nas: “Idite odavde”, k’o da smo kužni. I opet se isto sjećanje budi i traži spas…  Mi smo ustvari, sami sebi … Настави са читањем “TUĐI DOKOVI – Miro Beribaka”

Tuđi dokovi

 

 

Njiše se ovaj nestvarni brod,

kojim plovimo,

k’o kakve mlade bokovi.

Samo more i nebeski svod,

okom ulovimo…  

Tu su i pristaništa dokovi.

 

Dokovi tuđi, tuđi i ljudi,

tjeraju nas:

“Idite odavde”, k’o da smo kužni.

I opet se isto sjećanje budi

i traži spas… 

Mi smo ustvari, sami sebi dužni.

 

Dužni smo priznati, sebi i djeci,

da nejaki smo

i da se staro drvo, ne prima lako,

da ljepše je tamo, odakle su nam pretci,

u stari kraj bi smo… 

Noćima ista patnja! Dokle ovako?

 

(C) Miro Beribaka

KRUGOVI – Ljubodrag Obradović

KRUGOVI Krugovi oko tebe, steže ti se svest. Da li nekom srce zebe i boli ga tvoj neuspeh. Tvoji susreti sa javom, na vašaru ljudskom. Otišli su glasnici u noć, odsjaj je sad svetlost. U daljini tutnji oluja, duša je struna na vetru. Gde te nosi rečna struja, zna li to iko na ovom svetu. … Настави са читањем “KRUGOVI – Ljubodrag Obradović”


KRUGOVI

Krugovi oko tebe,
steže ti se svest.
Da li nekom srce zebe
i boli ga tvoj neuspeh.

Tvoji susreti sa javom,
na vašaru ljudskom.
Otišli su glasnici u noć,
odsjaj je sad svetlost.

U daljini tutnji oluja,
duša je struna na vetru.
Gde te nosi rečna struja,
zna li to iko na ovom svetu.

Čemer se penje uz kičmu.
Sam sebi si dosadan.
Jaš samo jednu priču,
i u krevet ćeš pospan.

Kako sebi da objasniš,
sve strahove i svu zebnju.
I gde da se skrasiš,
kad stalno si za šetnju.

Krugovi oko tebe,
čemer klizi uz vrat.
Reka ima i vrtloge,
uz druga sad je brat!

(C) Ljubodrag Obradović

POLJUBAC – Marijana Mladenović – MariM

Poljubac Poljubac, taj nežni dodir tvojih mekih usana, dah moje ljubavi, strast tvoje želje i mojih snova. Poljubac, najlepši i najslađi način da ostaviš trag na meni. (C) Marijana Mladenović MariM

MariM

Poljubac

Poljubac,
taj nežni dodir
tvojih mekih usana,
dah moje ljubavi,
strast tvoje želje
i mojih snova.
Poljubac,
najlepši i najslađi način
da ostaviš trag na meni.

(C) Marijana Mladenović

MariM

POMEN PJESNIKU (ALEKSI) – Miro Beribaka

Pomen pjesniku (Aleksi)   Odavno sam htio napisati pjesmu, veliku i jaku da se svi dive i da sa mojim rimama žive, da zna me svako i svako kliče: “O zdravo junače, živio pjesniče”. I probam ovako, probam onako, al’ nešto ne ide, nije baš lako, promijeni pero, obrni okreni, stihovi nejaki, tupi i drveni. … Настави са читањем “POMEN PJESNIKU (ALEKSI) – Miro Beribaka”

Pomen pjesniku (Aleksi)

 

Odavno sam htio napisati pjesmu,
veliku i jaku da se svi dive
i da sa mojim rimama žive,
da zna me svako i svako kliče:
“O zdravo junače, živio pjesniče”.

I probam ovako, probam onako,
al’ nešto ne ide, nije baš lako,
promijeni pero, obrni okreni,
stihovi nejaki, tupi i drveni.

Al’ ne može pjesme da piše svako,
jer, jedan je Aleksa, jedan je Ako..

Junačko srce, velika duša,
koliko snage da majku posluša,
da kaže Anki: “Zbogom Ti draga”
i iz njenog života, ode bez traga,
da nekud luta, da sreću traži,
al’ zalud, samo se pero snaži
i samo piše još silnije, jače,
pero sve jače, da duša zaplače.

I stihovi lete,
k’o da se svete,
za boli nan’jete,
za snove otete.
Za tugu i radost,
za veselu mladost,
za sjetnu starost.
Za sve prohujalo…

Al’ ne može pjesme da piše svako,
jer, jedan je Aleksa, jedan je Ako..

(C) Miro Beribaka