KOME?-Александра Младеновић
KOME? Коме значе моје слутње,стрепње, коме? И онима који су у њима то сигурно не може бити важно. Коме значе Моја страдања,стварања, коме? И они што ме такну осећам, додирнуше ме лажно. Коме ноћи бдијем, зоре кротим, коме? И оној звезди и небу под њом ништавна је мудрост, прах. Коме римама … Настави са читањем “KOME?-Александра Младеновић”
KOME?
Коме значе
моје слутње,стрепње, коме?
И онима који су у њима
то сигурно не може бити важно.
Коме значе
Моја страдања,стварања, коме?
И они што ме такну
осећам, додирнуше ме лажно.
Коме ноћи бдијем,
зоре кротим, коме?
И оној звезди и небу под њом
ништавна је мудрост, прах.
Коме римама мојим
крила ничу,дар су, коме?
Чему, кад она немају Вас,
све обузе голи страх.
Коме рећи
да се топим слатким миром, коме?
И они који су крај њега
тај смирај осетити не могу.
Коме стећи блага
предати у руке, коме?
Гозба ова, ни спас богатом,
ни хлеб, ни вода убогу.
Pesnik-Milan Gluščević
Kada staneš na tren Pitaš se:što pišeš? Šta imaš od toga? Šta znače reči prepune tuge Slike nekih gradova? Kada pogledaš u nebo Pitaš se:da li vredi? Da li neko shvata? Šta znače misli nekog prosjaka, Pesme nekih vodopada? Kada napišeš stih Pitaš se:gde dalje? Da li možeš napred? Šta znače nespokoji u strofama Sećanjima … Настави са читањем “Pesnik-Milan Gluščević”
Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?
Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?
Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?
Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?
Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?
РУКАВ ОД СУЗА – Марко Љ. Ружичић
Свети Јован Милостиви – Љубодраг Обрадовић
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ – Невен Милаковић – Ликота
Вјечнаја памјат Небеска Литургија, свето Васкрсеније, Над Србским Црквама небо јутром руди, Нит` сунце, нит` мјесец, род свој тужни грије Старац што нас тјера да будемо људи. Молитва за Светитеља који земљом ходи, Драгоцјену љествицу од земље до Неба, Јагње незлобиво… чувај Га Господе, Доброта нам Његова родитељска треба. А Он се на Крсту … Настави са читањем “ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ – Невен Милаковић – Ликота”
Вјечнаја памјат
Небеска Литургија, свето Васкрсеније,
Над Србским Црквама небо јутром руди,
Нит` сунце, нит` мјесец, род свој тужни грије
Старац што нас тјера да будемо људи.
Молитва за Светитеља који земљом ходи,
Драгоцјену љествицу од земље до Неба,
Јагње незлобиво… чувај Га Господе,
Доброта нам Његова родитељска треба.
А Он се на Крсту мирно причестио,
Кротко, побожно, тихо… Попут доброг дјетета,
Благошћу Отаца Светих, с` праведним смијешком уснио,
Уснила Господа самог Његова душа Света.
Плаче Владика, плаче Свештенство,
Плаче Србство неутјешно за Пастиром својим,
Ни у оку моме, ни рањеном срцу, ни сузе ни жала,
Ни безвјерне туге,
Само пред часнејшим Патријархом стојим,
Благослови Свети грешне Божје слуге.
Чудесна ми радост свим бићем завлада,
Моћнија је, помислих, Вјера од очаја,
Свикао је род мој Србски на Крсту да страда,
Ова бол је спона што нас с Богом спаја.
Срећан Ти живот вјечни, вјечне Истине сине,
Срећан Ти повратак Оцу и Сину и Духу Светом,
Срећно Ти Насеље Рајско и слава што никад не гине,
Прокрчи нам стазу Спасења својим ангелским летом.
Невен Милаковић – Ликота
Novembar se vuče – Lepa Simić
Dani bez tebe
Dani su postali bez tebe od noći tamniji, najtopliji ljetnji biće od zimskih hladniji. Umjesto osmijeh grč je gorčine, samoća kao sudbina čeka i noći studene, to život će biti bez tebe. Prolaziću kroz tamu samoće, misli će grijati uspomene na tvoje usne medene. Svjetlosti nema, samo uz ljubav tvoju ona mi doće. … Настави са читањем “Dani bez tebe”
Dani su postali bez tebe
od noći tamniji,
najtopliji ljetnji biće
od zimskih hladniji.
Umjesto osmijeh
grč je gorčine,
samoća kao sudbina čeka
i noći studene,
to život će biti
bez tebe.
Prolaziću
kroz tamu samoće,
misli će grijati uspomene
na tvoje usne medene.
Svjetlosti nema,
samo uz ljubav tvoju
ona mi doće.
Živjeću
sa ljubavlju svojom
do kraja to znam,
jer tebe jedino volim
i vječno voljeću
iako biću sam.
SPROSTRTO ČEZ SEBE (dvojezično)
Zimsko jutro klešči votel čas, prazen kot rokavica iz snete roke, vidno prepleten s temo v svetlobi, po plahutanju jate črnih vran, tesnobno zaznan, neobetaven, odet v prah mojih davnih odljubljenih cest – razdvojenih v daljavi, občutenih v telesu… Začetek dneva odpira vrata, stopam vanj, bledih ustnic z ugrizi molka, razprtih zenic pričakovanja, tekanja od … Настави са читањем “SPROSTRTO ČEZ SEBE (dvojezično)”
Zimsko jutro
klešči votel čas,
prazen kot rokavica
iz snete roke,
vidno prepleten
s temo v svetlobi,
po plahutanju jate črnih vran,
tesnobno zaznan,
neobetaven,
odet v prah
mojih davnih
odljubljenih cest –
razdvojenih
v daljavi,
občutenih v telesu…
Začetek dneva
odpira vrata,
stopam vanj,
bledih ustnic
z ugrizi molka,
razprtih zenic
pričakovanja,
tekanja od ure do ure
do slasti večera –
ponarejeno pozlačene;
jutro modrost dneva,
stopinja iz stopinje,
vsebolj oddaljena,
zaznamovana
kot dovtip rane,
nikoli zaceljene v mojem mesu.
Milena Sušnik Falle – Slovenija
SPREAD OVER HIMSELF
Winter morning
pliers hollow term
empty as a glove
unshackled from the hands
visibly intertwined
with the topic in the light,
after flying flock ob black crows, exciting detected,
not promising,
you go to the dust
my old
once loved roads –
divided in the distance
perceived in the body…
Start date
opens the door,
stepping in it
pale lips
the bites of silence
wide open pupils
expectations
run from an hour to an hour
to delight the evening –
gold-plated counterfeit;
morning the wisdom of the day
degree of degrees,
increasingly away,
marked
as cuts, wounds
never healed in my flesh.
Milena Susnik Falle – Slovenia
KAJANJE – Aleksandra Mladenović
KAJANJE Životinjskiuzela sam mu i dala sve-trenutak sebeimrvu vremena… Ako je sa željom i ljubav plovila odkuda kajanje u meni….? Simetrija duše se niz oštre čaršave opružila i reže je, pokleklu, po osi sećanja, onaj san na javi-da te imamikako…igde…ikada… i da ti,životinjskiuzmem i dam sve-večnost sebei gromadu vremena…
KAJANJE
Životinjski
uzela sam mu i dala sve-
trenutak sebe
i
mrvu vremena…
Ako je sa željom
i ljubav plovila
odkuda kajanje
u
meni….?
Simetrija duše se
niz oštre čaršave opružila
i reže je, pokleklu,
po
osi sećanja,
onaj san na javi-
da te imam
ikako…
igde…
ikada…
i da ti,
životinjski
uzmem i dam sve-
večnost sebe
i
gromadu
vremena…
