Nesanica — Marina Adamović

Ludilo je najbolji ukrotitelj života Kada su me proglasili nesuvislom strahovima sam poklonila konje u galopu Sada slobodno simuliram mrtvaca +++ Prividno postojati znači biti slovo koje od smrti beži u oko Prividno nepostojati znači baciti grlo u reku i prepustiti ga mamcu +++ Ne sećam se ničeg Ptica mi je tumačila san Eva je … Настави са читањем “Nesanica — Marina Adamović”

Ludilo je

najbolji

ukrotitelj

života

Kada su me proglasili

nesuvislom

strahovima sam

poklonila

konje u galopu

Sada

slobodno

simuliram

mrtvaca

+++

Prividno

postojati

znači

biti slovo

koje

od smrti beži

u oko

Prividno

nepostojati

znači

baciti grlo

u reku

i

prepustiti ga mamcu

+++

Ne sećam se

ničeg

Ptica mi je

tumačila

san

Eva je bacala

jabuke

i pogodila nju

Adam je pobegao

na vreme


У стену да се…

Из ког се мора преда мном створи док сам празних мисли шетао плажом надајући се да никог нема? Дал’ те то Нептун посла пред мене да ми трајно памет помутиш или си само хтела да тело своје заносно покажеш бедном смртнику. Са ког си неба пред мене сишла, док сам зидао кулу од песка и … Настави са читањем “У стену да се…”

Из ког се мора преда мном створи
док сам празних мисли шетао плажом
надајући се да никог нема?
Дал’ те то Нептун посла пред мене
да ми трајно памет помутиш
или си само хтела да тело своје
заносно
покажеш бедном смртнику.

Са ког си неба пред мене сишла,
док сам зидао кулу од песка
и у тренутку ми узела дах?
Дал’ те то Јупитер посла са неба
да ме опчиниш за сва времена
или си само хтела да телом својим
заносним,
смртника грешником учиниш.

Дал’ те из подземља погани Плутон
на морску стену посла
да у тренутку узмеш ми душу
Или си сама хтела
да дођеш пред моје очи
да не пожелим више ништа друго да видим
и да ја, бедни смртник,
због жеље у паклу горим.

Нимфо, богињо…
да се у стену претворим
а ти се по мени опружиш
у седмом кругу пакла док горим.

SJEĆAM SE – Duško Vujović

  Sjećam Se Sjećam se da je šetala sama. Sjetim se toga veoma često. Sjećam se da sam ponekad dugo čekao Na kraju mosta da se pojavi… Bože kako sam  tada volio to mjesto. Sjećam se i svakog trenutka koji sam sa njom U mislima proveo. Sjećam se te samoće u kojoj sam uživao Sjećam … Настави са читањем “SJEĆAM SE – Duško Vujović”

 

Sjećam Se

Sjećam se da je šetala sama.
Sjetim se toga veoma često.
Sjećam se da sam ponekad dugo čekao
Na kraju mosta da se pojavi…
Bože kako sam  tada volio to mjesto.

Sjećam se i svakog trenutka koji sam sa njom
U mislima proveo.
Sjećam se te samoće u kojoj sam uživao
Sjećam se…
Sjećam se
Da sam joj jednom umalo nešto rekao
Odnosno nešto sam joj htio reći.
Joj… Sjećam se i kako sam samo tada strekao,
Kako sam se presjekao
I ne znam ni sam koliko vremena ostao tu… sjedjeći.

Sjedio sam sam na klupi za dvoje i nije me bilo stid.
A ona, svake večeri šetala je ispod svetiljki
Kroz noći koje je obasjavala,
Tu ispred moje samoće koju mi je nekom divnom lakoćom davala.

Sjećam se bilo je ljeto; a ona, ona bila je dama.
I znam da tog ljeta na grad noć nije nijedna pala.

Sjećam se i kada je otišla.
Svetiljke počeše da trepere, skoro da se gase;
Ja na  mostu više nikada zastao nisam,
Klupu gledam iz prikrajka(ili ona mene….ne znam).
Nestaše ti koraci uz koje se šetalište provodilo.

I zbilja dok nije otišla, na grad nijedna noć  nije pala,
Jer su njene oči od svake noći pravile predivno (pjesničko) veče.
I da…sjećam se….
Dobro se sjećam i kako sam strekao onda kad sam joj htio nešto reći
A… htio sam joj reći samo-
“Dobro veče.”

 

Duško Vujović

http://www.youtube.com/watch?v=cR1AYtiEzSI

Rade Jolić SLUTNJA

SLUTNJA Uzalud lud Iščekujem slutnju I prelistavam bestselere Tragedije ovog vremena Stranice su od ogledala Šakama zatvaram Sve otvore Na gnjiloj i truloj masi među ušima Da se ne bi oteo Ni jedan zvuk Da ne iskoči ni ono gorko Iza zuba Da ni žuč Nema kud da iscuri Na dnu ambisa Pronalazim nove ambise … Настави са читањем “Rade Jolić SLUTNJA”

SLUTNJA

Uzalud lud

Iščekujem slutnju

I prelistavam bestselere

Tragedije ovog vremena

Stranice su od ogledala

Šakama zatvaram

Sve otvore

Na gnjiloj i truloj masi među ušima

Da se ne bi oteo

Ni jedan zvuk

Da ne iskoči ni ono gorko

Iza zuba

Da ni žuč

Nema kud da iscuri

Na dnu ambisa

Pronalazim nove ambise

Gdje srećem sebe

Sve mlađeg i mlađeg

Kad naiđem na kolijevku

Prevrnuću je u Lim

 

VRTOGLAVICE UMA – aforizmi – Peko Laličić

VRTOGLAVICE UMA – a f o r i z m i Ništa nismo izgubili – osim tlo pod nogama. Život je skup. Sve je otišlo u bescenje. Svega mi je dosta. Dajte mi od svega dosta. Neki još imaju dilemu: Da li i u lošem učenik treba da nadmaši učitelja ? Nema više kukumavki. Biće … Настави са читањем “VRTOGLAVICE UMA – aforizmi – Peko Laličić”

peko

VRTOGLAVICE UMA – a f o r i z m i

Ništa nismo izgubili –
osim tlo pod nogama.

Život je skup.
Sve je otišlo u bescenje.

Svega mi je dosta.
Dajte mi od svega dosta.

Neki još imaju dilemu:
Da li i u lošem učenik treba
da nadmaši učitelja ?

Nema više kukumavki.
Biće lelekanja.

Vođa nam širi vidike.
Otvara vrata pakla.

Kocka je bačena.
Na kockare je red.

Ništa lepše od kuća velikih –
kada su daleko od naših.

Masa je sve ono što se da oblikovati.

Sve nam lošije ide, jer vreme radi
i u neradne dane.

Ključ za izlaz iz naše krize je u živom blatu.

Ne mešajte nam se u posao.
Pametujemo.

Još napredujemo –
pomoću štapa i kanapa !

Svi smo mi nekakvi,
samo je On nikakav.

Od nekih klada ni iver ne pada.

Ne pravite od nas budale.
Činimo mi to i sami.

Svakome prema zasluzi:
proizvođačima – žuljeve,
administraciji – šuljeve.

Ovo bezakonje je po zakonu !

Na ovim prostorima, tuđa nesreća je
drugo lice vedrine.

Namagarčeni padaju i s magarca.

Nema tih para za koje ne bi prodavali zjale.

Iako nismo makli od početka,
dovde smo dogurali rutinom praznine.

Kod nas tuku one koji vuku,
a kite lenje i site !

Sve ima veze jedno s drugim.
Samo je ova vlast bez veze.

Zato što mnogo gutamo,
jedva preživljavamo !

(C) Peko Laličić