VRTOGLAVICE UMA – a f o r i z m i
Ništa nismo izgubili –
osim tlo pod nogama.
Život je skup.
Sve je otišlo u bescenje.
Svega mi je dosta.
Dajte mi od svega dosta.
Neki još imaju dilemu:
Da li i u lošem učenik treba
da nadmaši učitelja ?
Nema više kukumavki.
Biće lelekanja.
Vođa nam širi vidike.
Otvara vrata pakla.
Kocka je bačena.
Na kockare je red.
Ništa lepše od kuća velikih –
kada su daleko od naših.
Masa je sve ono što se da oblikovati.
Sve nam lošije ide, jer vreme radi
i u neradne dane.
Ključ za izlaz iz naše krize je u živom blatu.
Ne mešajte nam se u posao.
Pametujemo.
Još napredujemo –
pomoću štapa i kanapa !
Svi smo mi nekakvi,
samo je On nikakav.
Od nekih klada ni iver ne pada.
Ne pravite od nas budale.
Činimo mi to i sami.
Svakome prema zasluzi:
proizvođačima – žuljeve,
administraciji – šuljeve.
Ovo bezakonje je po zakonu !
Na ovim prostorima, tuđa nesreća je
drugo lice vedrine.
Namagarčeni padaju i s magarca.
Nema tih para za koje ne bi prodavali zjale.
Iako nismo makli od početka,
dovde smo dogurali rutinom praznine.
Kod nas tuku one koji vuku,
a kite lenje i site !
Sve ima veze jedno s drugim.
Samo je ova vlast bez veze.
Zato što mnogo gutamo,
jedva preživljavamo !
(C) Peko Laličić