Pade tama kad joj vreme nije,
buknu vatra bez plama i žara,
vešto Sizif svetu tajnu krije,
laže ljude, laže gospodara.
Pada kiša a njiva nam suva,
nema vode, presušila reka,
od pastira zli vuk ovce čuva,
puno ljudi a nigde čoveka.
Beloj čaplji sasekoše krila,
suzom kvasi suve četinare,
a na nebu gde je nekad bila,
sada slabi vrapci gospodare.
Čudna pesma još čudniji ljudi,
zašto Sizif još živi u nama,
Bože svetu dobrotu probudi,
neka ljubav poteče venama.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 658 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.294.105 пута)
