Čovek se čoveku klanja
pravi zamišljene idole,
okreće leđa božanskom oblaku
zaklinje se smrtniku
živi za trule ideje
i uzvikuje lažne parole.
Evo cara našeg hranitelja
euforično ljubi prolaznog vladara,
zaboravlja na raspetog spasitelja
na jednog jedinog cara.
Ovima je do bahanalija i vladavine
prodaju laži i krune za dukate,
nebeski car je kristalni put istine
koji ispuni sve zavete.
Kaži kome trčiš čoveče
kojem caru tražiš čašu utehe
kad udari stradanje a vatra peče,
duša pati a zemaljski car
ne gleda suze i ne pere grehe.
Kruna zemaljska je dah
moćni vladar je na kraju prah,
kruna nebesa nad nebesima
je večna i nad svim carevima,
nema kraja njenoj moći i slavi
ona je na svetoj božijoj glavi.
Ovi bahati carići likuju po vilama
a gospodnji dvor je šator
nad nebesima,
njima treba zlato,razvrat i moć
koje bedne figure ograničene vremenom,
otac, sin i sveti duh poseduju i dan i noć
život i smrt,vlast nad celom vasionom.
Sešće kruna gospoda na tron Jerusalima
izgoreće laži ovih bednih vrana kao trava
srušiće se bogatstva dvoraca i krune sa glava
jer jedan je car nad carevima,
okružen vojskom anđela heruvima i serafima
gospod je pravda i istina
nebeski car večno vlada
sveprisutna svetlosti kruna
sve vidi i nikad ne spava.
