ПЕТАО
једног петла
цели дан
је мучила слутња
да више леп није
и да се ту нешто
страшно крије
и тај петао
нерзвозно је шетао
и кокама зановетао
да му креста мање светла
те отпало му перце са репа,
те глас му много крештав
те угојио се и лењ постао
на јутарњој паради изостао
и од свег јада над собом
баш тај петао
да пева је престао
кукурику се више не чује
цео кокошарник сад тугује
тугује и сво село
због петла постало невесело
ни сунце више не руди
само се месец свему чуди
сад он мора децу да буди
a то баш и није за дику
и месец петлу огледало постаде
и кад петао на небу
угледа своју слику
он запева кукурику
а за њим и сви у селу
запевеше своје баладе
за дуцу веселу
а и данас то раде
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 195 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.396 пута)