У оквиру 34. Звезданог Здравиња у Здравињу је 24. 8.2023. године је на летњој позорници у Порти Цркве Свети Ђорђе у Здравињу одржано Музичко – Песничко вече на коме је представљено стваралаштво Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и музика Бенда 2+2. Прецизније, представљена је књига Милосава Ђукића Ђуке из Здравиња под насловом СУСРЕТИ И СЕЋАЊА, која у ствари пише о данима агресије НАТО пакта на Србију 1999. године, то јест о сећањима Мирослава Мијајловића Мијајла мајора – потпуковника на то време. О књизи су говорили рецензент књиге: Александра Живадиновић, па и учесник самог рата песник Миљко Шљивић, а свакако и сам аутор књиге Милосав Ђукић Ђука, а у име издавача Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Прграм су осмислили Милосав Ђукић Ђука и Светлана Ђурђевић, која је и водила програм.
У поетском Делу програма наступили су: Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Првослав Пендић Пенда, Миљко Шљивић, Милосављевић Нада Кети, Милан Марковић Лака, Емилија Обрадовић и Боривоје Арсић. У музичком делу програма су наступили чланови Бенда 2+2: Иван Ђукић Ђука, Дејан Стојановић, Ивица Јовановић Шљива, Срђан Новаковић, Александра Обрадовић и Данијел Стојковић.
Милосав Ђукић Ђука
Црквa Свети Ђорђе у Здравињу
Песничко – Музички програм ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2023.
Љубодраг Обрадовић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.
На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.
И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!
И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!
Низ Косово Поље бију дамари…
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија!.
© Љубодраг Обрадовић
Драгиша Гиша Ђурђевић
Публика
Миљко Шљивић
У ВЕЛУЋУ НА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ
Причаћу вам сад о деди,
да се памти та старина,
с њим смо овде долазили,
кад се слави Госпојина.
Сећам га се врло лепо,
водио ме он на славе,
кола шинска, па још стара,
упрегнуте вукле краве.
Поседала породица,
ах, како је само било
ја сам био тако мали,
у мајчино трчим крило.
Кренули смо у свануће,
још изашло сунце није,
да стигнемо у Велуће,
за почетак литургије.
Кад смо стигли, сместили се,
стоку сву у хладовини,
ми у цркву, у тишини,
и то редом по старини.
Мајка носи букет цвећа,
од кадифе и јасмина,
и прича ми да ће попа,
кашичицом дати вина.
На кошеној младој трави,
кад прођоше два три сата,
мајка бели чаршав стави,
ту је пиле и салата.
На ливади, много људи,
ту се игра, коло вије,
виолина стара гуди,
а хладно се пиво пије.
Овде сладоледа има,
донео Стопањац Сима,
бомбонџија један стари,
лизала и слатке ствари.
Лубеница ту се хлади,
за сваког да се ослади,
ја искук`о сладоледа,
да ми куглу купи деда.
Од тад прође пола века,
постао сам и ја дека,
па сам на овај диван дан,
спремио „опел караван”.
Идемо сад сви из куће,
правац данас у Велуће,
Богдан, Лена, мали Коста,
Ал` знајте да није доста.
Ако Бог да биће срећа,
купићу и кола већа,
е вала купиће деда,
и комби ако затреба.
Унучићи су за деду,
срећа, свуд ћемо на славе,
са сећањем на мога деду
и његове рујне краве.
А кад прође пола века,
бићете бака и дека,
причаће се благо мени,
кад сам ја био на сцени.
Деца нам жива и здрава,
наздравимо чашом вина,
нека нам је срећна слава,
дан – Велика Госпојина.
© Миљко Шљивић
Рецензент књиге Александра Живадиновић
Александар Обрадовић
Емилија Обрадовић
Првослав Пендић Пенда
Срђан Новаковић
Милан Марковић Лака
Светлана Ђурђевић
ПАРАЊЕ ДУШЕ
Не парај ми душу,
као изношену блузу.
Не даруј ми олако
изнуђене милоште,
јер моје је срце
залеђено стакло
и за себе само
једну искру иште.
Не говори ништа,
нека туге тону,
од наше љубави
остала су згаришта,
а пепео је
испунио васиону.
И не кај се лажно
због промашене среће;
јутро је од суза влажно,
оних, које више тећи неће.
И само то
на крају је важно.
Не парај ми душу,
као поцепану блузу.
© Светлана Ђурђевић
Милосављевић Нада Кети
Боривоје Арсић
