REME – Aleksandra Mladenović
Tvoje su poeme najmilije breme
koje duša ova vazda kradom nosi
i mirisni gazi na utrtoj stazi
od kala i pada. Njima jošte rosi
nepresušno vrelo u kapljama pera
taj milospev žarki što u pesmi rida.
Pusti janičaru! Što od mene tera
ponore što neće unutarnjeg vida?
Sitost sviju krotkih iz ibrika tvojih
proliva se. Evo, Heruvim mi slete
sa bremena laka na žice iz kojih
mirom pomaza me. Aj, oholi svete
zar trnje je tebi ovaj časak jasni?
U njem’ gori vatra toga ognja studi
kojim ime nosiš. Rosi,rosi, krasni!
Podaj milo breme! To su samo-ljudi.
© Aleksandra Mladenović
Zaječar, 6.7.2015.
НЕ ПИШЕМ ПЕСМЕ – Зоран Јовановић Христов
Ја не пишем песме које осмех маме
нити моје песме на љубав миришу
пишем их из беса, нек’ оне галаме
на лудости силне, што ме инспиришу.
Ја не пишем песме да очи засузе
нити од њих уме срце да трепери
бесан на све тешке угурсузе
песмом кажем еј, бре, хохштаплери!
Ја не пишем песме, чежњиве поеме
лептириће које праве у стомаку
бес кроз песму грми, на људске екцеме
иако ми снага скоро на измаку.
Ја не пишем песме, заносно љубавне
да те љубим док ми сва дрхтиш од страсти
песмом браним дане јуначке и славне
кад порастеш једном само ће ти с’ касти.
© Зоран Јовановић Христов
MOJA BRAĆA – Bora Blagojević
Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaća
Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće
Prodali su bez tapija
Sve đuture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka
Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juče dali
Sad pričaju pravdaju se
Gde je međa nisu znali
A međa je sve dok može
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine
I ćuvike što međaju
Od silnika što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane
I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen rađa
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braća
I sve naše krvotoke
Što dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka
Pravoslavlje slavu veru
Kolač što se daje sinu
Prodala su moja braća
Tihu modru mesečinu
Prodadoše braća braću
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine
Prodadoše crep sa kuće
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene
© Bora Blagojević
Данас смо у данас
тихи говор ономе ко ћути
посебан значај
Губитак драгоценог
све стварно и ништа нестварно
И јесте и није
Неизрециво сопствен
ватрен котур воска
непобедан јунак
сјајни сунчев колут
Онога што јесте
Површ Земље време
четири су угла
молитвом окрећу истоку
Сунце десном рамену
заштитника душа
дарива обиљем
изврсности
врлину.
Сандра Илић
