Ех, кад бих опет заплакати мого,
Па да чемер суза, опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну, већ подигну браду.
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.
Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.
Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.
У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.
А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој обoлeле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.
Ех, када бих опет заплакати мого,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно украду.
ЈовДраг
Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović
Čemu te suze, čemu ta bol,
oduvek si znala ko je on.
Čemu te suze, čemu taj strah,
boli, znam, gubiš dah.
Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se,
takav je on, sa tim pomiri se.
Znaš, a opet boli te, ubija,
sa tim čovekom sve je lutrija.
Nikad sigurna nisi,
zašto pored njega ti si.
Šta god da uradiš, ne vredi,
pred njim svaka tvoja slabost pobledi.
Budeš jaka, foliraš samu sebe,
voli taj sve, al’ ne i tebe..
Čemu te suze, čemu taj bol,
oduvek si znala ko je on.
Raspadnik #006 Miloš Ristić
Рекао сам сто пута себи да мрзим да пишем стихове
Марширајући егом по папиру
Уживајући у немирноме миру
Избацујући отиске ерективно
Губећи године ефективно
Док горе десни желудац дрма
Понекад мислим да је ово што живимо обична крма
Која се деље мало по мало
Јело по јело пило по пило
Ристић Милош је књижевник који пише о ономе што мора
да буде и о ономе што није било
TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović
Snježne pahulje grebu izgubljene…
Cvrčak se uzdiže na noge,
U tananoj haljini
Ruglo je zimskoj idili….
Utrni vjetre,
Spusti ledene poluge,
Noć je dan siromaha…
Reflektor voli moćnika….
.
Svanuće jutro
Iz navike…
Preskočimo proljeće…
Kalendar juli doneće…
Ljudi više nisu ljudi
Egom lice obojiše,
Jahtom oči popuniše…
.
Cvrčak neće drečati,
Svi će mirno spavati…
Talog pamćenja
Halicunacijom metastazira..
Al koga za to briga…?!
Poštovana Lepa,
Izbor Vam je pravi. Pesme nisu baš vesele, ali su deo naše stvarnosti……
Srbislave, Hvala ! I ja isto mislim,da svaka pesma ima neku svoju poruku… ko razume, razume…
Pozzz…lepa
Moderacija Vam je mnogo spora. No, krivica je verovatno u Predsedniku udruženja koji je vremešan čovek pa radi polako, ali TEMELJNO. U svakom slučaju čekaću ja tu Vašu “moderaciju”. Koji je srpski izraz za ovo što Vi zovete moderacija. Unapred hvala na svemu. Odoh ja u moderaciju………………….
Србиславе, стигне председник удружења да уређује и БЛОГ иако му то није једина обавеза. Хвала Вама што пратите поезију на нашем порталу.
Љуба
SVIM KOLEGINICAMA (DAMAMA) KOJE PESME PIŠU, A I ONIMA KOJE IH SAMO ČITAJU
SREĆAN OSMI MART.
Naravno, sa željom da nam do narednog osmog marta podare još mnogo čarobnih pesama.
SRDAČAN POZDRAV.
HVALA !!