ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ Како која година се ниже, Нестајемо све смо крају ближе, Пролазност нам гаси надахнуће, Па желимо још једно свануће. И да жито зрело жањемо по хладу, Да ни једно зрно птице не украду, И кад длан нам од жуљева пуца, Помељара стара да весело куца. Али зоре, сад су неке друге, Остарелог … Настави са читањем “ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ – Драгојло Јовић”
No votes yet.
Please wait…
ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ
Како која година се ниже,
Нестајемо све смо крају ближе,
Пролазност нам гаси надахнуће,
Па желимо још једно свануће.
И да жито зрело жањемо по хладу,
Да ни једно зрно птице не украду,
И кад длан нам од жуљева пуца,
Помељара стара да весело куца.
Али зоре, сад су неке друге,
Остарелог лица, с погледом од туге,
Чуде се што њиве обрађују старци,
Куд нестаде младост и сунчеви зраци.
Више међа нема, све је у корову,
На јабуку крушка наслонила тугу,
Издала је снага сад је јашу вране,
Ни за гнездо нису осушене гране.
Некад зоре будиле су мене,
Сад свануће будне очи траже,
Од истине тешке су ми ноћи,
Нарасло је пруће не виде се куће.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
