ВЕЧЕРАС – Мирослав Јосифовић

ВЕЧЕРАС

Само једно скретање погледа и створила си
се са њим испред мене, држите се за руке…
Тренутно помрачење свести,
једва стојим, пукао бих од муке.

Ти никад лепша, држиш за руку
тог малог, дебелог, одвратног створа,
тако те волим, а тако мрзим
у овој вечери ноћних мора.

Видела си ме, покушаваш да се отргнеш од њега,
али ђубре те све јаче стеже,
поздрављаш ме извештаченим осмехом,
ја једва стојим, дишем све теже.

Отргла си се од сподобе,
питаш ме нешто, тек онако, куртоазно,
мумлајући пролазим поред тебе,
осећам се бедно, осећам се празно.

Довлачим се до прве биртије,
састав људи мени добро знан,
вино се чини као добар избор,
прошао је још један дан…

© Мирослав Јосифовић