ЈУТАРЊА МОЛИТВА
У даљини чујем звук звона.
Смирено корачам.
У души све више јацам.
Недељно јутро.
Мирис тамјана шири се портом.
Док молитва се ори,
Христов покајник Богу се моли.
Црква се извила небу под облаке.
Људи погнули главе,
Да Богу љубав славе.
Молим ти се Боже,
Уз литургију свету,
Дај мир људима
У читавом свету.
Дај нам смирења.
Да мржње више нема.
Мајка нек грли мене и брата.
Нека се отворе црквена врата.
Верујмо у Бога свога,
Док певамо песме свете.
Мајка милује своје дете.
Она што сина упокоји,
Моли му се за спасење душе.
Све више га покојног воли.
Ветар дува, молитва све јача,
Веру у будућност она враћа.
Пред Богом сви су исти,
У његовим очима сви су исти.
Опростиће све грехе наше,
Помиловаће душе и ваше.
Смирење ово нема цену.
Ту је и човек што изгубио је жену.
Молимо се да нађе свој део,
Да с њом проведе живот цео.
Свештеници мили, насмејани.
Срећни што нас је све више.
Молитву не спречавају
Ни Сунце, ни упорне кише.
Молимо се за јадне.
Молимо се за гладне.
За болесне и за грешне.
Малене руке, не тако веште,
Крсте се деца у име оца и сина.
И она се моле и љубав шире свима.
Није срећан онај што спава,
Онај што се моли,
Од греха се спасава.
Бог је осветлео слепе.
Излечио болесно дете.
Нек црквена звона све пробуде,
Нек љубави за сваког буде.
У име Христа,
Свака зеља сада је иста.
Да не буде више рата.
Да оздрави нечији тата.
Свима пуно здравља.
Сто више веселих славља.
За оне сто нису са нама,
Молимо се за њихова покајања.
У име оца, сина, светог духа,
Спаси нас Боже свих мука!
© Даница Димитријевић Петровић