Категорија: Vesna Dimitrijević
REZERVISANO – Vesna Mladenović
Mom’ cvetu – Vesna Dimitrijvić
TAMO – Vesna Mladenović
TAMO – Vesna Mladenović
Skrivene poruke – Vesna Mladenović
Posle par godina dosao je i taj dan da konacno vidim babu i dedu.Koliko sam se radovala toliko sam se i plasila.Ta cudna mesavina osecanja!Sudar secanja i realnosti.A realnost je da su oronuli i stari sto ja nikako ne zelim da prihvatim.Unutar kuce sve isto.Jos uvek me moja malena stolica ceka pokraj stola.Jos uvek volim … Настави са читањем “Skrivene poruke – Vesna Mladenović”
Posle par godina dosao je i taj dan da konacno vidim babu i dedu.Koliko sam se radovala toliko sam se i plasila.Ta cudna mesavina osecanja!Sudar secanja i realnosti.A realnost je da su oronuli i stari sto ja nikako ne zelim da prihvatim.Unutar kuce sve isto.Jos uvek me moja malena stolica ceka pokraj stola.Jos uvek volim onaj stari zeleni kredenac iz koga sam krisom vadila hleb i kiselu ”banicu{vrsta hleba uz dodatak male kolicine sira,premazana zumancOm :) } i jela da me niko ne vidi,gurajuci pozamasne komade ispod bluze kako bih odnela svom ljubimcu-crnom psicu koji se nije odvajao od mene…misleci kako je neprimetno to sto radim..Ali baba je uvek mesila i pekla duplo kad bi imala unuku za gosta.
Gledam je..Potpuno seda kosa,naborano lice, prepolovljene kilaze..Pitam se da li je to ona?Da li sam ovo ja?Sta se desilo?Ko mi je odgrizao deo zivota?Zasto se osecam kao zombi? Zelim da je pitam da li su joj procitana pisma koja sam pisala nocu kada me je budila iz sna zbog snova u kojima je bila glavni lik…Zelim da znam da li je svesna da cesto mislim o njoj…da strepim,da mi nedostaje,da je moja najcistija ljubav..da se mrzim sto sam daleko i sto ne cinim nista.Zelim da joj kazem da mi je umalo srce prslo kada sam cula da samo mene ceka..a onda moze i da umre…Pozurila sam iz one Amerike- povukla me babina rec, mucna i bolna..Htela sam samo sto pre da stignem i olaksam i sebi i njoj taj nemir.
Gledam je..I cutim.Ne pitam nista od onog sto me zanima.Ne pricam nista o cemu bih htela.Gledam je.. i nasmejala bih se jer mi s tim njenim naocalama lici na avijaticara..A znam da ih je morala privezati-ako skliznu na pod ona se ne moze saviti da ih podigne.Onda… plakala bih zato sto mi se smeje.Trebalo bi neko da mi opali shamar.Ja sam u shoku!
Deda seta od sobe do sobe.Ustaje-seda.Najednom izlazi napolje.Mislim tuzno:”Pa zar bas sad mora da se radi?Zar mu je to bitnije od svega?”
Vraca se nasmejan nakon par minuta, noseci neki smotuljak u ruci.
“Ahaaaaaaa! Jel znas cije je ovo?!”-uzviknu, protrishuci moju sarenu suknju koju sam nosila kao devojcica
“Ha-ha!Pa znam naravno!”
“E vidis,ja sam si toj turil(stavio) pri (kod) moji jaganjci i svaki dan kad idem da i (ih) ‘ranim ja pogledam suknju i pomislim na moju Vesnu”
Nasmejah se… pomislivsi :”Volim i ja tebe”
“Dobro,deda.Nastavi da radis to isto sto i do sad.I ja se setim tebe cesto”
Sad nastupa baba..Jedva hoda ali nekako odlazi do sobe.Idem za njom pomalo pridrzavajuci je.Donosi mi kesu i daje.Uzimam i vidim da je to pasulj.
“Baba,nemoj mi nista davati.Pa znas da imam.Ne treba…”
“A, ne!Odnesi toj tam i da kuvas.I kad kuvas da pomislis na babu”
“U redu.Razumem…Kuvacu..”
******
Stigla sam u NY.Posle par dana otvaram kabinet i pogled mi privlaci neka kesa.Moj sin dovikuje:
“Mama,hajde skuvaj pasulj!”
Pripremajuci ga kao da sam radila neki ritual.Bio je to najsladji pasulj koji sam ikad skuvala do sad!Valjda zato sto je glavni zacin–ljubav .
Sutradan sam zvala majku koja je slucajno polazila u selo i porucila da kaze babi da bolje jelo nisam imala odavno.
Baba zna -jos kako!- sta to znaci.
IZLAZ – Vesna Mladenović
IZLAZ Mogla bih veslati galije carske u žiži razjarenih talasa da se na njoj ko repovi iz legla škorpija ubitačno u jednom mahu obruše ujedajući jedra otrov silni sruče i štipaljkama trgajući komade glad utrobe palubom sahrane. Ne ujedana a od straha plava u želji da te vidim razbacaćcu ledenim prstima talase snagom morske nemani … Настави са читањем “IZLAZ – Vesna Mladenović”
IZLAZ
Mogla bih veslati galije carske
u žiži razjarenih talasa
da se na njoj
ko repovi iz legla škorpija
ubitačno u jednom mahu obruše
ujedajući jedra
otrov silni sruče
i štipaljkama trgajući komade
glad utrobe palubom sahrane.
Ne ujedana a od straha plava
u želji da te vidim
razbacaćcu ledenim prstima talase
snagom morske nemani pale
(pale jer preživeću)
tebi bez kompasa doploviću
i pred nogama položiti
požrtvovanost siromašnog brodolomca.
Nemoj me korbačem
vazalski tući
još dokaza naklonosti
nezasit ištući
jer gde god pljusnuo
isto mesto pogadja
i stara se zmija
oko masnice vije-
jača stiskom
kao da se preporadja.
Mogla bih čuda
svakojakih prinositi
ali biram izlaz.
Dodvoriću se nekom
čiji scenarijo
zahteva moje pravo ime
U prethodnom
bila sam – Žrtva.
(C) Vesna Mladenović