Добродошли!
Dilema
Moja mačka – jede,
spava,
liže krzno,
opet spava
– to je njena briga stalna.
Moja briga nije ista,
-Ja se brinem,
Dal’ je jela?
dal’ je žedna?
-Dok leži i drema ispod starog trema,
ponekad protegne samo prednje noge,
Dal je nešto boli?
-pitanje me mori.
Dok je gledam –
tako
opruжenu, sjajnu,
-mislim
sanja neku hranu bajnu
-mrdne repom,
levim brkom,
Uplaši me svojim hrkom,
Настави са читањем “Dilema – Verica Jovanović”
Moje selo
Sa četri strane brdašca zelena u podnožju sela rečica malena ,
pored reke kućice šarene .
Sa istoka jutrom rudi moje selo, da probudi sve što je rodjeno.
Jutrom selo ko košnica
Na potoku lovi žabe mali Jovica
vredni ljudi sokakom se čuju
Kad se sretnu lepo se rukuju
Pera pevac ne zali svoj glas
Iza Tora laje ljuti pas.
Baba Mara hrani svoje koke
Niz livadu Joka tera svoje ovce.
Jutrom moje selo orno i veselo
,svuda bruji i žamori .
Negde vriska ,negde cika
sesir traži deda Mika.
Tu iza sljivika
šešir pojela koza Milka.
u mom malom selu
kada dodaje jesen vesela mašina
guta šljive ,trešnje
,jabuke i kruške
oko nje se skupe samo glave muške.
Dok nane i snaše krišom ljube čaše.
Veselo i mirno selo noću spava
odmara za sutrašnja nova putovanja.
Ко безданом плови моја душа ситна —
не боли, не дише, не сећа се.
Више.
Прелила се раније,
и нема је више.
Зуб времена круни
задњег сунца сјај.
Не мирим се с тугом,
не иде се мени у рај.
Прe или касније —
свеједно, чека ме тај дан.
Зов небеских звона
позива на пут —
смирена или немирна,
отупела — не схватам
да ли је прави час.
За пре или касније —
али није за нас.
Нас нема ни у сада,
ни у пре,
а ни у касније.
Живим да ствари
дођу на место,
да се уклопи мозаик живота,
и да ме срећна задиви лепота.
Да угледам голуба
док крилима поздравља сунце —
да му кажем:
“Уживај, птицо слободна.”
Прe или касније…
Trenutak Tvoj
Ne žalim za prošlim danima,
Sreća je u nama samima.
Ne težim ka boljem sutra,
Jer bez tebe mi ne trebaju nova jutra.
Zvezdano mi nebo šalje
Ljubav, snove, mirne dane.
Da se tobom postojim —
A bez tebe, života se bojim.
Sve što želim, to i ti znaš —
Trenutak svaki tvoj da mi daš.
Dođi i donesi mi osmeh,
Ništa mi više nije važno.
A kada dođeš —
Zagrli me snažno.
Svetlosne godine samoće i tame
Zameni tvojim ramenom za ne plakanje.
Sve što mi treba, to si ti — moja ti.
Zabluda, nada, moja budućnost i moje sada.
Bez tebe crne su moje zore,
Bez tebe snovi su noćne more.
Bez tebe — u meni hiljadu vatre gore. tvoj
