Категорија: Uncategorized

Широм отвореног срца , јурим у прошлост . Развијам крила , бежим у непознате пределе свога бића.

Тешко ми је , понекад ме радују моје настале тешкоће . Заборављам на садашњост и на мени нанету бол , на моје болести .

Понашам се као ноћни ловац , као мудра сова . Ноћу ловим , дању спавам . Ја ноћу пишем , дању одмарам . За сада ме то радује , испуњава ме .

Изгубио сам обе ноге , нераде  и леву руку десном записујем у телефон све што ми дође , највише у сну.

Јутром читам све што сам успео да запишем .За сада све функционише Надам се да ће и даље.

Мислим да сам једини који не би волео да оздрави . Не бих волео да губим много сам у животу губио , а све то , много боли .

Да ли свака изговорена наша лаж показује страх , да се не сазна истина која понекад боли као жива рана?

Или се кријемо од истине која лебди изнад нас , као Дамоклов мач судбине решен да пресече ,, гордијев чвор“.

Од неких мрежа , око нас исплетених нема скривања . Ми смо криви .

Мали потрес бациће их на нас  Плашећи се , изговарамо још веће лажи не бисмо ли их мало закопали  не бисмо ли себи купили још мало времена.

Не схватамо да мале лажи рађају велику лаж , и тако у недоглед . Све је од Бога , а мало је и до нас. Када схватимо да је то све у режији самог живота , биће нам лакше.

Лакше ћемо све схватити , лакше и боље се понашати .

Живети, радити, понашати се како треба , је све оно што нам треба . Само , живети и понашати се нормално

( ПАМФЛЕТ ИЗГУБЉЕНЕ МЛАДОСТИ )

Генерација смо којој су у младости сломили крила .

Закачила нас је реформа школства , усмерено образовање . Рат у Словенији, Хрватској , Босни и Косову. Распад државе .

Гинули смо , слуђени животом правих губитника . Изгубили смо младост , државу , а на крају , себе.

Петооктобарски сан , обећања о супер животу , о бољитку целе државе . Просперитет је дошао , само за одабране . Тотални  колапс.

Сада , када смо се подигли дођоше ко зна одакле да нам украду државу , оно мало живота у нама .

Живимо га , у инат . Нећемо га дати никоме . А нарочито , њима.

Vatra u paklu

 

Rane mi cepaju utrobu.

Trnje i igle bodu mi dušu.

A ko bi rekao da će to tako…

Najgori snovi i noćne more,

po težini podnose se lako.

 

Ovo što kida, ovo što cepa,

meso i kosti i strah što ruši,

razara ponor u izgubljenoj duši.

 

Nemam ja snage da podignem pogled,

nemam ja nade — ovo će i onako u nedogled.

Svet mi se srušio i sve je crno,

samo da ne boli tako puno.

 

A ko bi rekao da će to tako…

Najgori ćemer, najgori jad.

 

Rane mi cepaju utrobu,

trnje i igle bodu mi dušu,

više no ikad, na dnu sam samom.

Prekriven mi život crnom tamom.

 

Nema mi spasa, nek odem brzo.

Razbijena volja za životom,

ko čaša od stakla.

 

Đavoli dragi, evo me, stižem —

otvarajte svoja vrata od pakla.

 

A ko bi rekao da će to tako…

Samo da se požuri — polako

I vatra u paklu mi se čini

da peče — jako.

Пролази време , затворено у чауру наших живота . Пролази мимо нас тек касније схватамо Дa краде наше животе уводећи нас у путеве који воде у лагану смрт . У којој нема времена ни пустих снова , само ништавило непостојаће слепе истине која руши све норме постојања живота у нама . Надамо се истини , правди као водиљи и тежњи наших живота стварајући време за нас , свесни да су га богови створили , за све који су прошли животну причу

У годинама када тишина брише границу између мисли и стварности ,када , чезња , лута улицама , љубави…..Ја сањам , отворених очију , и то баш тамо где прашина заборава , брише истину из њих , а позна јесен мога живота , ствара вечни заборав . А само сећање , ствара истину , познату мени и времену вечне младости . Иза мене , су остале само лепе , и тужне успомене , пуне давних мириса , усамљености и среће. Које су настале у ретким трнуцима истине . У мислима тражим тебе , јел другачије не знам . Као што ветар , разноси лишће , тако и истина разноси моје речи , а моје срце помера границе , постављене између нас . Други хоће , ја патим . А , докле тако  видећемо . Ми одредјујемо . Можда док траје време.