Широм отвореног срца , јурим у прошлост . Развијам крила , бежим у непознате пределе свога бића.
Тешко ми је , понекад ме радују моје настале тешкоће . Заборављам на садашњост и на мени нанету бол , на моје болести .
Понашам се као ноћни ловац , као мудра сова . Ноћу ловим , дању спавам . Ја ноћу пишем , дању одмарам . За сада ме то радује , испуњава ме .
Изгубио сам обе ноге , нераде и леву руку десном записујем у телефон све што ми дође , највише у сну.
Јутром читам све што сам успео да запишем .За сада све функционише Надам се да ће и даље.
Мислим да сам једини који не би волео да оздрави . Не бих волео да губим много сам у животу губио , а све то , много боли .
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.029.262 пута)
