Категорија: Uncategorized

Hororskop

Otvorim danas novine kad ono
-op, horskop.
Ni manje ni više nego
na godišnjem nivou I kaže ovako:
“Čuvajte se bitangi velikih I malih.
Ima možda I nekih zaostalih ali ne mentalno,
već momentalno.
Oni vam mogu zagorčati život
Naročito u vrijeme praznika”.
Dobro važi. Onda kaže dalje:
“Čuvajte se ljudi – prividjala
Čak I kada vam se čini da ih nema.
Ne opuštajte se ni za živu glavu.
Od njih kreće iznenada,
baš kada se najmanje nadate
gomila problema.”
Dobro važi.
A posao kaže:
“Na poslu morate da zapnete
Ko magarac jer vam je Jupiter u P.M…..
A saturn ga evo pravo za njim.”

E tu ….. povilenim,
Ali držim se-ćutim.
A ljubav:
Za ljubav kaže I tako I tako ali zdravlje
Ama baš nikako.
Tu sam konačno puk’o,
Ne izdržah I opsovah glasno:

“Slušaj horosope u sred ti se priče….!”,
Za susjednim stolom neko tiho doda:
”ovom nije dobro, na novine viče”.

Ne obraćam pažnju, nastavljam da drečim:

“Alo horskope jesi li ti čitav!
“Alo bre”, i vičem to što mogu jače,
“Alo bre budalo, idiote! Stani….!

Pa ovo ispade isto ko I lani!”

Dan posle rastanka

Sedela je na klupi, na suncu

u malom parku sa tugom u srce,

dok je vazduh sladak od svežeg šimšira

hranio joj dušu prepunu nemira.

Sedela je satima predana samoći,

navikla da čeka, svakako će proći

nije bilo sumnje da saznanje boli,

trenutak kad shvatiš, više te ne voli.

Kad postade žrtva sopstvenog poroka

zavisna od pogleda dva zelena oka,

bezuslovno pružajući ljubav i toplinu

nepravedno ostavljena, oseća prazninu.

U oblaku duge, svetlosmeđe kose

skrivena od pogleda koje drugi nose,

hrabrost je dozivala da joj se pridruži

kao majka dete, za ruku je drži.

Nevoljno prepustiće sudbi da je vodi

šta sudbina želi neka se dogodi,

njenom srcu utehu ne pružaju reči

već spokoj tišine koji dušu leči.

Drhtaj srca pravim imenom naziva

proživljene dane polagano sniva,

ne želi pobeći jer je očarana

srećom koja ljubavlju nestvarnom je tkana.

Osećanje umora širilo se telom

dok je sumrak skrivao svojim tamnim velom.

Užarena tačka sa neba je pala

dal postoji sutra, više nije znala.

BEZ TEBE

Daleko sviraju tamburaši,

tanane strune magiju nose

poljima vetar lahor širi

oštrinu mirisa tvoje kose.

Ali ja nisam u blizini,

njena te ruka steže jače,

gube se koraci u daljini

srce bez publike, želi da plače.

Misli nebeske, beskrajno čiste

izgubiše se u jednom času.

Zar su nesrećne ljubavi iste?

Pune gorčine u tužnom glasu.

Ispod površine lepote jutre

slutim samoću proteklih dana.

Nažalost, isto biće sutra

zarasti neće najteža rana.

Reči koje ne htede reći

nađoh u pogledu blede sene

NEMOJ OKRENUTI LEĐA SREĆI
POSTOJI LJUBAV I BEZ MENE.

Iluzijo…

Ljubavi, tako mi nedostaješ…

A kao da je bilo juče…

Otišla si bez poslednje zbogom

Ostala su sjećanja na vrijeme…

Provedeno s tobom…

Ko je uspio još vjetar da zaustavi…

Život je čudan roman…

Na koncu ostaje sjećanja

Čuvari od zaborava…

Zbogom, eh kako zvuči

Ovo zbogom, a da, mislio sam

Provešću život sa tobom…

Ih kakva iluzija… Ma da

Život je zbir iluzija, nada, snova…

I ko zna čega već…

Možda je život samo riječ. Eh…

A tebe nema, nema, pa nema…

Voljena iluzijo… Ženo bez imena

SLOVENSKI VISOVI

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

ko će mi reći šta je dobrota

ako me napuste usne tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

lutataću beskrajem ovoga sveta

ako me napuste oči tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

likom i duhom zbunjenog deteta

izgubljen biću bez ruke tvoje.

Kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje

nalik prodavcu uvelog cveta

ko da poželi sivilo moje.

Usliši Bože molitve moje

na večni počinak povedi oboje

kako da živim bez svog života

kako da živim bez duše svoje.

Skakala sam do najviše zvezde

(jooj …i suza mi odlete do nje!)

Pružala mi ruku — milovala kapke

(tajna koja se prima i predaje)

Videli su

Otkrili me

Istrčali iz skrovitog rova

(milion mozgova  — tamo čami)

Nagrizli mi krila i iskrice

Obojili radost u sonet o paklu

(odbaciću sve to … neka ide)

Pitala sam srce

…..Pepeljasto ćuti

(čija sam bila —

I čija sam sada?)

Tišina bruji pesmom otuđenja

Čita u ritmu kiše očajanja

(prsti vrbe —kucaju po meni)

……………….

Vreme je da nađem anđele iz oka

U posmrtnom tragu štakora u krvi

(Pogubljena …. ja se opet rađam

Ponovo živim vazdušasti san)

Sreća je ne-praštati i Pra-štati

I slaviti rođendan Sunca i Meseca

Beskrajni osmeh

Rascvetale zemlje

—-

Slavim i dišem

I živim i pišem

S Bodlerom letim ka Svetom gralu