Категорија: Uncategorized

Ne mogu ti reći

da te volim.

Nakon svega..

izrekla bih laž.

Nisam bila spremna

da odolim.

Zabranjenog zavela

me draž.

Ne mogu ti reći

ni izvini…

Nesigurno glas bi

zadrhtao.

Jer u ženi što

grešku učini

kajanje bi gorko

prepoznao.

U tvom se oku ogleda tuga

maglovit odraz jesenjih slika,

izgubljen lutaš unutar kuga

ne vidiš lica prolaznika.

Tražiš ostatke dečačkih snova,

zaraslim ranama prinosiš dar.

Hartijom davno ispranih slova

želiš rasplamsati prošlosti žar.

Teško je shvatiti tuđu sreću,

kad našoj nismo doprineli.

Znakove sudbine jaki pokreću

mi…iskušenje nismo podneli.

Ti prođi slobodno putem znanim,

žedan zatraži gutljaj vina.

Nastavi lutanje poljem prostranim

grleći pogledom boje visina.

Ali ne traži ruku spasa,

vrati se svome karavanu.

Od mene nećeš čuti glasa

glavu okrenuću na drugu stranu.

Kao mesečar

u vrtu snova…

Ubraću ružu

crvene boje.

Tvoga imena

pisati slova

zvezdama što se

nebom roje.

Crvenim cvetom

do tvoga praga.

Opijen mirisom

biće moj hod.

Na usni…žudnja

za tobom draga

goreće kao nebeski svod.

Pronađi me…

Opet te lažem,ni sam ne znam gde sam

Ni sam sebe ne mogu da pronadjem

Da ti kazem da mi pisheš,neznam adresu koju bi mogla napisati

Grad,ulicu,mesto na planeti zemaljskoj koja mene skriva od pogleda svih koji su mi nešto značili,

A ti,ipak,pronadji me…

Neznam,adresiraj taj mali poljubac na sve kafane sveta

Na sve jednosmerne ćorsokake onog grada

U kojem sam te pratio kao mali pas

Vodio te po obalama reke i smeškao se i kad mi do smeha nije bilo

u hotele sa dve zvezdice koje sam natapao suzama za tobom

plivao u njima u smrdljivim sobama na veresiju dok je tebe Gospodin mazio po obrazu

tešio te kad padne noc a ni sam nije znao zašto ti je teško

ja znam….noc je bila naša tajna,

naša baka koja je čuvala sve tajne koje joj kazemo,koje primeti i koje zapamti

onako senilna,baka ko baka,noć ko noć

mi ko mi,nekad mi a sad ti i ja

kladim se u celu nebesku kapu ovog grada

da Gospodin nikad neće onako nespretno i neodoljivo prosuti po tebi vino na godišnjicu bilo čega

i da to vino nije kupio ljubavnim srebrnjacima,nije uvio u ukrasni papir koji je bio već na bar tri poklona

pre vina….

neznam,pronadji me….

pokushaj adresirati pismo na svoju adresu

nećeš pogrešiti,jer još sam u tebi

još uvek trazim put,pratim znakove koji me stalno vraćaju na isto mesto

mesto koje nema prokleto ime a

nekad je imalo….

imao sam i ja nekad oči koje su radile i prekovremeno gledajući u biće koje je davalo hranu duši bez kašike

imao sam i ja nekad usne,koje su lagano bez muke igrale valcer predivno izmishljenih priča a drago biće pojile životom i vedrinom,nekad tugom

imao sam i ja ruke koje su nekad putovale po telu bića na kom je karta u jednom smeru bila nedostupna ruta

imao sam i ja nekad sebe i u sebi tebe,i nas u svemu po malo….

imao sam i ja nekad snove

imao sam tebe….

pronadji me…a kad me nadješ sakrij se iza nekog zida,glupavog zbuna kojeg je neki besposleni penzioner zasadio tamo gde ne treba

sakrij se iza mase ljudi koje više i tako i ne vidim

osvezi taj ustajali vazduh oko mene iz daljine

i vrati se Gospodinu…

šapni mu na uho,da ti prija nežno pipkanje oko pupka kad te boli stomak…

šapni mu,da treba nekad da popusti čvor kravate i da te poljubi dok spavaš…

šapni mu da se tuga ne leči lekovima i suze ne brišu maramicom,

šapni mu da ti je jako smešno kad mačka gleda u televizor i oponaša smenu svetla na programu…

šapni mu i slazi ga jednom u životu,da je jedini kog si toliko volela….

neću se ljutiti…..dušo….ne…

Ja pitam,

ovaj naš svet,

šta nam sve,

pada na pamet?

 

Da li smo ,

svi skupa sposobni,

da se upoznamo,

i jedni drugima potrebni?

 

Šta nas sve ,

nešto deli,

da ne budemo,

svakodnevno stetni i veseli?

 

Život moze biti i kratak,

treba ga uživati,

da nam bude lepo,

to trebamo znati!

 

Novac nije sve,

ali i sve nije,

bez novca,

da bi se bilo sretnije.

Živko Begović

Već jedno izvesno vreme
Kad se zagledam u jednu daleku tačku
Kao da mi se čini da s velikim oklevanjem
Prilazi mi iz velike daljine jedna velika bol

Potrebno je isvesno podrobno ispitivanje
Kako bih možda na kraju utvrdio
Prema njenom obliku i promeni intenziteta
Da je izgleda to velika bol na srcu mom

Ono što mi izgleda kao da je sigurno
Možda ima vrlo verovatno neke veze sa tobom
Jer uvek kada sumnjam u nešto nesigurno
Utvrdi se na kraju da je to možda tačno

Ne mogu da isključim ni drugu mogućnost
Ma koliko sa tolike daljine izgledala nejasno
Bojim se da donesem preuranjeni zaključak
Da to neumitno dolazi bol u zglobovima i kostima

Kakve sam do sada bio sreće
Ne bi me uopšte ni ovog puta iznenadilo
Da ustvari počinjem da osećam rastuću
Rezultantu ova dva dosta raširena bola

Sadašnjost nam prolazi pred očima
Sadašnjost je već prošla
Zubi su nam u peščanom zidu
Uspomene nam promiču noćima

Starci na Suncu udobno leže
Napustili smo svoja daleka mora
Spremamo svoje ljušture za kraj
Sati pred nama neprestano beže

Priče nam osvaja egzotično rastinje
Reči nam gube svoja značenja
Potomci svoje novine broje
Sudbina njihova nemo nas proklinje

Budućnost nam se u lice ruga
Površnost nam je sve prekrila
Sivilo nam prevladalo sve boje
Da je razuma ostalo sve bilo bi tuga