Добродошли!
Prisnosti!Ulicom odziv-krik Ne osvrnuti se,olovno tih Senkom zidova ogrnut u san-slobodu Sirena smeh zatrubi(zver u mimohodu). Ne osvrnuti se!Nežnosti moja! Gordosti moja!Tako u noć sene kliznu Tako zvezde kroz raširene zene Tako Danajcima Troja.
Prisnosti!Ulicom odziv-krik
Ne osvrnuti se,olovno tih
Senkom zidova ogrnut u san-slobodu
Sirena smeh zatrubi(zver u mimohodu).
Ne osvrnuti se!Nežnosti moja!
Gordosti moja!Tako u noć sene kliznu
Tako zvezde kroz raširene zene
Tako Danajcima Troja.
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом Милутин Бојић, Плава Гробница Овде је крај пута. Одавде нема даље чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне, Из ове силне воде, српству се порука шаље, Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Спустите моћна једра, … Настави са читањем “Стојте, галије царске”
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом
Милутин Бојић, Плава Гробница
Овде је крај пута. Одавде нема даље
чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне,
Из ове силне воде, српству се порука шаље,
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Спустите моћна једра, ту где и време стаје,
због оних што доле леже, пловећи овом водом,
бар један минут овде, нека тишина траје,
Газите тихим ходом.
Овде се почаст даје, за душе Срба хероја,
Баците цвеће међу, модре таласе моћне
бар један минут овде, нека тишина траје,
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Они што доле леже, знали су за шта гину
Тамо далеко певајте, газећи тихим ходом.
бар један минут овде, нека тишина траје,
Над овом светом водом.
Mojoj majci Ulica će zanos da priguši I žar poslanja-utočišta. Oprosti!-Najdraža!-Oprosti! Zar oblak- u nigde?Suza-u ništa? I Kameleon će osmehnuti se smeo: Visosti!-ponizno molim I na duši otisak vreo Žamorom osamljen:Boli!Boli!Boli!
Mojoj majci
Ulica će zanos da priguši
I žar poslanja-utočišta.
Oprosti!-Najdraža!-Oprosti!
Zar oblak- u nigde?Suza-u ništa?
I Kameleon će osmehnuti se smeo:
Visosti!-ponizno molim
I na duši otisak vreo
Žamorom osamljen:Boli!Boli!Boli!
Ne obmanjuj me, tišino, Ne opijaj me glasom ćutanja Maglo oka,ne oslepljuj me Sto ruku pružam da dodirnem Svetlost U sto oštrih noža svetlost se pretvara Snom odbolovah jednostavnost tvoju Sliko,uzdignuta nad mojom samoćom Zvezdo,u dnu praznine Slepim tragom u slepo vreme Posrćem Iz sto rana krv mi otiče.
Ne obmanjuj me, tišino,
Ne opijaj me glasom ćutanja
Maglo oka,ne oslepljuj me
Sto ruku pružam da dodirnem Svetlost
U sto oštrih noža svetlost se pretvara
Snom odbolovah jednostavnost tvoju
Sliko,uzdignuta nad mojom samoćom
Zvezdo,u dnu praznine
Slepim tragom u slepo vreme
Posrćem
Iz sto rana krv mi otiče.
Ko rešetke neke stoje oko mene Nevidljive niti umom ispletene. Kad bih da se vinem,one me okuju Korak mi sputaju i misao truju. Zaustim da kažem,a već čujem eho Nepoznatih reči koje ne bih reko. Hteo bih da bežim,u prazno kroči noga, Sklopim oči,ćutim,nigde zvuka,senke,Boga. Za tren ih raskujem,u slobodu hrlim Već sledećeg trena hladni … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Ko rešetke neke stoje oko mene
Nevidljive niti umom ispletene.
Kad bih da se vinem,one me okuju
Korak mi sputaju i misao truju.
Zaustim da kažem,a već čujem eho
Nepoznatih reči koje ne bih reko.
Hteo bih da bežim,u prazno kroči noga,
Sklopim oči,ćutim,nigde zvuka,senke,Boga.
Za tren ih raskujem,u slobodu hrlim
Već sledećeg trena hladni okov grlim.
Iscrpljen bežim u sebe,ko u pustoš neku
I zurim u nebo,lišće, reku.
Sa listom što trune,slutim i ja,još me ima
u oblaku jednom,nestvarnom od dima.
Sinu zvezda-Eno!Eno!… Aleksandar Blok Dodirnem li te,ko zna? Raspršićeš se kao san. Možda si samo iluzija. Da pojmim misli ti tok nije mi dano, Al zato paučine fino tkanje Po crnoj odori neba noćnog Nalik je na laskanje. Pločica u mozaiku? Za pozdrav ispružena ruka? Maštom Tvorca uobličen gest? Šta si? Kakva je poruka Ispisana … Настави са читањем “***Radenko Nastić”
Sinu zvezda-Eno!Eno!…
Aleksandar Blok
Dodirnem li te,ko zna?
Raspršićeš se kao san.
Možda si samo iluzija.
Da pojmim misli ti tok nije mi dano,
Al zato paučine fino tkanje
Po crnoj odori neba noćnog
Nalik je na laskanje.
Pločica u mozaiku?
Za pozdrav ispružena ruka?
Maštom Tvorca uobličen gest?
Šta si? Kakva je poruka
Ispisana ti u liku?
Perspektiva uspona jeste pad,
Ali sužavanje prostora
Bezbolnijim se čini
Kada naziremo svetlost u daljini.
Sve je to bilo već Nekad,u nekom snu I Raj,i čista reč Sve je to bilo već. Ptico,plavi snu Vrati odbeglu reč Da kažem sebe tlu Gde kamen cveta već. Vrati moć da trajem Neporočan u zlu U sleđenoj krvi Da pronađem žar. Ptico,o plavi snu, Vrati moć da snevam Kroz predele strave Il snom … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Sve je to bilo već
Nekad,u nekom snu
I Raj,i čista reč
Sve je to bilo već.
Ptico,plavi snu
Vrati odbeglu reč
Da kažem sebe tlu
Gde kamen cveta već.
Vrati moć da trajem
Neporočan u zlu
U sleđenoj krvi
Da pronađem žar.
Ptico,o plavi snu,
Vrati moć da snevam
Kroz predele strave
Il snom me sprži.
Osecam tvoje prstice osecam stisak ruke, govor tela dva, razmenu osecanja. Tu si pored mene, setamo se starom kaldrmom razmenjujemo poglede, razmenjujemo osecanja, emocije. Cekam da taj trenutak dodje, cekam da stanem kraj tebe, da osetimo jedno drugo, da vrela krv projuri oboma kroz vene. Dino Krcic, 2. decemabar
Osecam tvoje prstice
osecam stisak ruke,
govor tela dva,
razmenu osecanja.
Tu si pored mene,
setamo se starom kaldrmom
razmenjujemo poglede,
razmenjujemo osecanja, emocije.
Cekam da taj trenutak dodje,
cekam da stanem kraj tebe,
da osetimo jedno drugo,
da vrela krv projuri oboma kroz vene.
Dino Krcic, 2. decemabar
Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi … Настави са читањем “Decembar”
Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi bilo lako, jer sam navikao na teben navikao na razgobor sa tobom i razmenjivanje neznosti.
Drzi me zivotu to ime, koje uvek u coveku poslednje ime, drzi me Nada. Nada da ces se vratiti ponovo meni, da ces otvoriti zajednicku kapiju koju smo napravili, otvoriti je i uci u dvoriste koje u sred zime izgleda kao da je leto, prepuno karanfila, orhideja i ruze, a sve su zasadjene s ljubavlju i osecanjima.
Znam da ti je tesko, znam da nosis bol u sebi, bol koji si mozda nepotrebno stvorila, tim sto si se odvojila od mene. Strpljiv sam i cekacu, sve iz razloga jer znam da si vredna, znam i sta prema tebi osecam i sta zelim da ti pruzim. S ljubavlju sam sve radio i dalje cu nastaviti.
Samo tvoj.
Jecaj, krece plac. Srce place, a dusa boli, da li znas da te voli? Jecaj je sve jaci i krik se oseca u tami. Sve jaci podrhtaji i otkucaji. Krik srca je sve jaci i jaci…..Bol Hoce li se skrasiti? Dino Krcic, 2013
Jecaj, krece plac.
Srce place, a dusa boli,
da li znas da te voli?
Jecaj je sve jaci
i krik se oseca u tami.
Sve jaci podrhtaji i otkucaji.
Krik srca je sve
jaci i jaci…..Bol
Hoce li se skrasiti?
Dino Krcic, 2013