Категорија: Uncategorized

Starac-Radenko Nastić

U polutami hladne sobe Kao u dnu mračnog groba Lagano kuca časovnik stari Svedok prohujalog doba. Jednolično tik-tak odzvanja u tišini Svaki otkucaj jedan je znak Jedna rima,iz pesme drage,daleke Pisane odsanjanim snovima. Drhtava ruka sedoga starca Miluje nežno kazaljke male Sećanja naviru kao plima Bude se stare želje i nade Al srce okiva zima … Настави са читањем “Starac-Radenko Nastić”

U polutami hladne sobe
Kao u dnu mračnog groba
Lagano kuca časovnik stari
Svedok prohujalog doba.

Jednolično tik-tak odzvanja u tišini
Svaki otkucaj jedan je znak
Jedna rima,iz pesme drage,daleke
Pisane odsanjanim snovima.

Drhtava ruka sedoga starca
Miluje nežno kazaljke male
Sećanja naviru kao plima
Bude se stare želje i nade
Al srce okiva zima poznih godina.

U polutami hladne sobe
Kao u dnu mračnog groba
Na odru leži starac sedi
Svedok prohujalog doba.

Jednolično tik-tak odzvanja u tišini
Kao da kuca starčevo srce
U malom časovniku na vitrini.

*** Radenko Nastić

Oni što pogledom saznaše Oni što ćutnjom pitaju Srca kamenu dadoše Pa svetom,svetom skitaju. Noć im nesane sprema Tuga miluje ženski meko I nigde smiraja nema Samo slutnja da čeka Neko. Iz gore dolaze,u goru odlaze Rosu da piju(jutarnju suzu) Cvet da uzberu po trnju gaze. Javu prevare pa u snu hodaju U dno svetlosti,u … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Oni što pogledom saznaše
Oni što ćutnjom pitaju
Srca kamenu dadoše
Pa svetom,svetom skitaju.

Noć im nesane sprema
Tuga miluje ženski meko
I nigde smiraja nema
Samo slutnja da čeka Neko.

Iz gore dolaze,u goru odlaze
Rosu da piju(jutarnju suzu)
Cvet da uzberu po trnju gaze.

Javu prevare pa u snu hodaju
U dno svetlosti,u dno sveta
Majstori reči zalutaju.

***Radenko Nastić

Svila,smeh,raskoši teskoba I oporost naizust naučenih reči Biva tako:ko sjaj kad opija Uđe On,i prezre,i razluči. I padnu maske tada I Jasnost kosi nemilice Uznoseći ono što raskoši se ote I slute,i kriju zebnju pada. A licemer-laž iz prikrajka Nazdravlja farisejstva čašom: Za gordost onih što ostaju, Za kikot,za večni oganj na kraju.

Svila,smeh,raskoši teskoba
I oporost naizust naučenih reči
Biva tako:ko sjaj kad opija
Uđe On,i prezre,i razluči.

I padnu maske tada
I Jasnost kosi nemilice
Uznoseći ono što raskoši se ote
I slute,i kriju zebnju pada.

A licemer-laž iz prikrajka
Nazdravlja farisejstva čašom:
Za gordost onih što ostaju,
Za kikot,za večni oganj na kraju.

*** Radenko Nastić

U oknu plavog sutona trag Pesnik?!!Rod smo,eto… Stidljivost usana-purpura sag. Za belih noći udvojena I: stanar…,knjige U uglu-paučine san. Postaja!?O zar već? I osmehom je suzu skrila I ćutnjom kazivala je I odlazeći, purpur razlila.

U oknu plavog sutona trag
Pesnik?!!Rod smo,eto…
Stidljivost usana-purpura sag.

Za belih noći udvojena
I: stanar…,knjige
U uglu-paučine san.

Postaja!?O zar već?
I osmehom je suzu skrila
I ćutnjom kazivala je
I odlazeći, purpur razlila.

***Radenko Nastić

Ponoć.Muzika jasna Srebrom opasanih zdanja Plač barske čaplje U srcu belog tkanja. Ja bih tugu da skrijem U kotaricu stidljivosti Ko prosjak da pođem Putevima do Večnosti. Molitvenost oka Trepavice tame kad zasene… Plač barske čaplje U srebru koprene.

Ponoć.Muzika jasna
Srebrom opasanih zdanja
Plač barske čaplje
U srcu belog tkanja.

Ja bih tugu da skrijem
U kotaricu stidljivosti
Ko prosjak da pođem
Putevima do Večnosti.

Molitvenost oka
Trepavice tame kad zasene…
Plač barske čaplje
U srebru koprene.

Mir Božji, Hristos se rodi – Voistinu se rodi!!!

Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!

Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!
Фотографија: Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!

Речи – Александар Јакшић

Речи су моје оружје! Једини искрени пријатељ, хлеб који једем, сан којим живим, реалност коју гледам.  

Речи су моје оружје!

Једини искрени пријатељ,

хлеб који једем,

сан којим живим,

реалност коју гледам.

 

**** Radenko Nastić

Doslednost nalik je bolu. I ptica o staklo traži spas. Večno istu igraju rolu Čovek i vreme.Stvari su ukras. Oblik je njihov za oko mrak. Al prisnim se čini suton čela Kad ćutnja nije samo korak, Već let krilima(bez odela).

Doslednost nalik je bolu.
I ptica o staklo traži spas.
Večno istu igraju rolu
Čovek i vreme.Stvari su ukras.

Oblik je njihov za oko mrak.
Al prisnim se čini suton čela
Kad ćutnja nije samo korak,
Već let krilima(bez odela).

*** Radenko Nastić

Korak tek da zatvori krug I muk posle svega,kad Zver je kao čovek drug Kad uspon i pad čine sklad. Kroz okno pogled i nit Što se produžuje u bit U tuđi skrivaš se lik Kad jedno je isto-i smeh i krik.

Korak tek da zatvori krug
I muk posle svega,kad
Zver je kao čovek drug
Kad uspon i pad čine sklad.

Kroz okno pogled i nit
Što se produžuje u bit
U tuđi skrivaš se lik
Kad jedno je isto-i smeh i krik.