Obojiću nadom ovo proleće
Obojiću srećom tvoje ime,
Da zaspim u naručju tvome mekom i
Usnim te u mirisnom cvatu lipe!
Obojiću srećom svaki tvoj dan,
U grozdu mednom tvog vinograda,
Kad po travi hodamo bosi,
Obojiću ti proleća ovoga grada!
Nosićeš me u svom kutu vedrine
Dok u oku pluta čas putene žestine
I mahnito streme ptice svom čestaru
Ti u sebi šapćeš nežno moje ime.
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.274.683 пута)