Категорија: Uncategorized

ЗИМСКА МАГИЈА

Зима је,
и ветар у ноћи тихо завија,
док у белини тоне улица
осећам како годи и прија
безбрижна игра драгих лица

Зима је,
док ме обузима чаробна арија
веселог роја пахуља снежних
тако бих да вечно живи чаролија
осмеха безбрижних и погледа нежних

Зима је,
На хоризонту месечина бледи
и мраз у крошњама своја гнезда свија
док поноћ причу слика и беседи
мир се над светом мојим надвија

Зима је
и окно се у прозору шара и леди
трену се срећном радујем и ја
и све ми друго ноћас мање вреди
док око мене живи та магија.

Svog princa iz bajke još nisi našla
kažeš da si zbog toga izludila,
ne brini nastavi da tražiš dalje,
još nisi dovoljno žabaca poljubila.

Prevrćeš očima duriš se na me
kažeš da sam podal i zao
ti ne znaš princezo da sam i ja
odavno u red za poljubac stao.

Milovan Petrović

АМАНЕТ ОЦУ

КАДА ЈЕ ОТАЦ, С ЈУТРА
У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО
У НАШ БИ ДОМ СА НЕБА СИШАО
МИР БОЖЈИ
И СВАКОМ ОД НАС НЕЧУЈНО ПРИШАО
КАДА ЈЕ ОТАЦ С ЈУТРА
У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО

КАД БИ СЕ ОДАЦ СА ПРИЧЕШЋА
У ЗЛАТНО ЈУТРО ВРАЋАО
СА ЊИМ БИ ВАЗДА
МИР БОЖЈИ У ДОМ НАШ СВРАЋАО
И СВАКОМ СЕ ОД НАС НЕЧУЈНО ОБРАЋАО
КАД БИ СЕ ОТАЦ СА ПРИЧЕШЋА
У ЗЛАТНО ЈУТРО ВРАЋАО

КАД БИ СЕ ОТАЦ ЗБОГ ЗЛА ИЛ` НЕПРАВДЕ СРДИО
И КАД БИ НАС ОЗЛОЈЕЂЕН НЕВИНЕ ГРДИО
ЗНАЛА БИ БРИЖНА И МИЛА МАТИ
У ЦРКВУ СВАГДА ДА ГА ИСПРАТИ
КАД БИ СЕ ОТАЦ ЗБОГ ЗЛА И НЕПРАВДЕ СРДИО

КАДА СУ ОЦА НА ОДРУ У ЦРКВУ УНЕЛИ
МИ СМО СЕ УЦВЕЉЕНОЈ МАЈЦИ ЗАКЛЕЛИ
ДА ЋЕМО ЗА ЖИВОТА ПРЕОСТАЛОГ СВОГА
У ДОМУ ЧУВАТИ ОЧЕВОГ БОГА
И МИР СМО СА ЊИМ У АМАНЕТ УЗЕЛИ
КАДА СУ ОЦА НА ОДРУ У ЦРКВУ УНЕЛИ

Kraj bistrog izvora
raspletene kose
s’ bokalom u ruci
stajaše Jasmina
zahvataše vodu
kao nekad davno
u poznatoj pesmi,
Šantića Emina.
Sve je isto bilo
i bašta i cveće,
pa i miris plave
raspletene kose,
samo ja sam baštom
prolazio često
gledajuć’ Jasminu,
njene noge bose.
O… bila je lepa
jest’ tako mi vina,
zanese me poput,
Šantića Emina.
I danas prolazim
kraj izvora starog
i kraj bašte cvetne,
priznajem pred svima,
ne miriše više
raspletena kosa
udala se davno
iz bašte Jasmina.
Sad Šantića kunem
za ideju, pesmu,
preda mnom je prazna
sad čaša od vina
i proklinjem onaj
izvor ili česmu
kud šetaše nekad
Šantića Emina.

Milovan Petrović

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ

Сваком пролазнику
и одбеглом робијашу
што тамницу своју
домом за ситне радости
прозва
Сваком детету
што очима тумачи језик птица
и што га за трпезу
безимена скитница
позва
Сваком цвету
што зори враћа осмех
а земљи вечност лепоте
и сваком песнику
што стих му се оте
док ноћ у свитање пласти
и свакој ласти
што се у погледу сликара гнезди
ветру што кроз снове немирне језди
и свему што живети иште
понављам с јутра
понављам ћутке и гласно
време је за чистилиште.

Марат, марч, кожодер, дерикожа
„Марат кози пријети, кожу ћу ти здријети“…
Прљаве крпе снијега, около се вуку…
Збркани ланци ждралова, уморни…ко да ће мријети,
криче…
Надиру воде смећарице…
ледомеље…
Све је у хуку, све је у буку…
Превртљив свлак је ожујак
Баба Марта, гладна намрштена…
Зима је репом ошину,
зубати марч, мрчем је омрчи…
Недаде јој жива дамара,
За јарчевима да потрчи…
Превртљив свлак…ожујак
И како марач одмиче,
тихо нечудом…
Зрачак сунчев танани,
Рогату бабу раздробиће…
С јарчевима да је сахрани…

За тебе
што ми у снове зађеш
и пронађеш сваки тренутак нежности.
За тебе
чијим именом назвах све улице
којима наше стопе ходају
За твоје лице
са којим оживеше звезде падалице
и кише посташе топле и меке.
За јутра која ме радују
када су све туге света туђе и далеке
За тебе у овом предивном дану
ја немам ништа
осим ово срце на длану

Срећан осми март свим женама света

STARI MESEC

Mesec stari noćas nas tražio
a nas nema pa se zamislio
ni zvezde mu nisu znale reći
gde smo mogli baš noćas uteći.

Mesec stari baš se zabrinuo
jer o nama ništa nije čuo
nije znao da smo posvađani
a da su nas posvađali dani.

Da je znao on bi se trudio
kako bi nas noću pomirio
danu bi se zamerio jako
što nas eto, posvađao tako.

Milovan Petrović

DEMON DEMIJURG

Ohlađena do ispod nule
Zagrevam se iščitavanjem starih pesama o tebi
Kao ostarela košuta na izdisaju
Drhtim
I iz očiju istačem poslednja topla jelenska pojila
Polumrtva
Pijem te sa njih
I raskravljena kapima prošlosti
Osećam ponovo drhut života u prsima :
To mi se ptica izmrzla pokreće iza grudne kosti
P(r)obuđena
Novim perima u starim krilima
Ostavlja leglo ledenog poetskog ćutanja
I nosi me
Krilima Palog Anđela Poezije …