JASMINA – Milovan Petrović

Kraj bistrog izvora
raspletene kose
s’ bokalom u ruci
stajaše Jasmina
zahvataše vodu
kao nekad davno
u poznatoj pesmi,
Šantića Emina.
Sve je isto bilo
i bašta i cveće,
pa i miris plave
raspletene kose,
samo ja sam baštom
prolazio često
gledajuć’ Jasminu,
njene noge bose.
O… bila je lepa
jest’ tako mi vina,
zanese me poput,
Šantića Emina.
I danas prolazim
kraj izvora starog
i kraj bašte cvetne,
priznajem pred svima,
ne miriše više
raspletena kosa
udala se davno
iz bašte Jasmina.
Sad Šantića kunem
za ideju, pesmu,
preda mnom je prazna
sad čaša od vina
i proklinjem onaj
izvor ili česmu
kud šetaše nekad
Šantića Emina.

Milovan Petrović