Категорија: Uncategorized

ДОБРИНКА

Припекла жега
Година издашна, поље бремено
Дан у подневу, к`о сваки
Жедна стока
Бунар ми руке развлачи
Нешто ми тешко у ногама
Вучем их к`о своје године
У опанке искидане

КЉУЧ СРЦА

Запиши мисао
што ти се с вечери док киша ромиња
по глави врзма.
Нек нема круну,
нек нема име.
Просто, у срцу славину одврни,
из ње ће потећи стихови, риме.

U kući jednoj tužan je neko
pogled mu luta kroz prozor daleko
šta li to traže njegove oči
koga to čeka da li će doći.

Veče se spušta, počinje tama
daleko negde žena sama
umoran korak suza u oku
u srcu nosi tugu duboku.

Starac i dalje kroz prozor gleda
pogled zamagljen a kosa seda
mračno napolju, on vidi sliku
jedna mu žena na vidiku.

Da li je varka il samo sena
suviše stvarno, “Ma to je žena”
Uđe u sobu pogleda sliku
baš ta je žena na vidiku.

Pogleda ponovo kroz prozor stana
žena je bila fatamorgana.
I osta dugo starac u noći
čekati ženu možda će doći.

Dok tako prolaze noći i dani
starac i baka tuguju sami.
Svako je na drugom kraju sveta,
a mladost prošla… eh koja šteta.

Milovan Petrović

Stalno se pitam gde li sisada
da li te još uvek prati sreća
mnogo je godina ostalo za nama
a mrena sećanja sve je veća.

Da li si još uvek onako lepa
i dal’ ti ime šapuću tiho
kad našom uicom ko nekad prođeš
lepa ko zora, ko letnji vihor.

Da li te i sad još uvek budi
pesma mladića dok zora rudi
gitare da li ti društvo prave
dok pesmom tvoju lepotu slave.

Možda te sreća još uvek prati
život te nije kaznio ko mene
i živiš srećna ko nekad davno,
a ja ti živim za uspomene.

Živim dok traju sećanja na tebe
živim a gazi me polako vreme.

Milovan Petrović

 

 

 

Želeo sam mnogo toga
u mladosti biti
nisam znao da će život
želje pokvariti
čudni puti behu moji,
trnovite staze
na njima su samo želja,
zaorane brazde.

Možda će mi neko reći
da dosledan nisam bio
da sam svoje želje negde
samo uz put zaturio.
Nije tačno! …
…Ja sam samo na putu zastao,
a voz želja kraj mene je
brzo protutnjao.

Imao sam ja još želja,
tu problema nije bilo
živelo se u snovima,
ponešto se ostvarilo.
Sad kada sam već pri kraju
poznato je svima,
uhvatih se svoga pera
dok vremena ima.
Pišem pesme, knjige neke
slobodan sam kao ptica
postao sam eto tako
samo pesnik lutalica.

Milovan Petrović

Anja

Ušla je u život moj…

Jedna Anja…

Julske pozne noći…

Ne, ne sanjam…

 

Moje milo luče,

Očeva nado…

Budi mi srećna…

Lane moje malo…

 

Budi mi srećna…

Vesela, čila…

Volim Te Anja

Ćero moja mila

Voli Te tvoj Otac

Kada rana prestane da boli
i kad srce drugog ti zavoli
gorku čašu bola ću ispiti
suzom ću je svojom napuniti.

Kad nestane za me svaka nada
otići ću iz ovoga grada
ostaviću sva sećanja moja
pronaćiću adresu bez broja.

Niko mene naći više neće
bez adrese, čoveka bez sreće
i živeću sam u bolu svome
olupina što u moru tone.

Nek te stignu boli moje
nek zaplače srce tvoje
nek zaboli stara rana
kad ostaneš i ti  sama.

Milovan Petrović

milovpetrovic@gmail.com

Zrikavci u noći i španska gitara
podseti me često na vremena stara
na talase što se na stenama pene
i u noći mladih izdužene sene.

Pesak pod nogama šum plavoga mora
povetarac blagi sa obližnjih gora
sve me na nas seti nije bilo davno
kada nam je bilo sve do mora ravno.

Kad stavismo život tu pred noge svoje
koraci su mogli odmah da se broje
ni sad ne znam šta se tad desi sa nama
pa oboje krenusmo pogrešnim stazama.

U sećanju samo šaputanja mora
tragovi u pesku, povetarac s gora
sada plažom šetaju neke druge sene,
a sve me podseća na tebe i mene.

***

Da li će i one k’o mi zalutati
ili će na putu ljubavi ostati!?

Možda će ih more ponovo dozvati

ili će im leto sećanje postati.

Milovan Petrović

 

Ti me nikada nisi potražio
(ni tražio više od površine)
U mojoj plavoj kući bez zidova
Gde prazne reči nemaju odjeka
Zaglušen hučanjem krvi
U ehu crvenih noćnih glasova
Nikada
Nisi čuo plave tišine kojim te ljubljah
Niti poželeo
Da pređeš prag moje duše
U koju bi ušao bar iz pristojnosti
Kao neko kog sam gostila telom godinama
Ni dan
Ni namernik mi u duši nisi hteo biti
Ni gost
Pred kog bih iznela svoje najskuplje
Čuvano pod stražom srca
Daleko od površnih dodira kože o kožu
Duhom o duh
Nije ti trebalo
Ne treba ni meni više
Jeftinoj
U praznoj plavoj kući

Napustila sam je
Napustila…