ДОБРИНКА
Припекла жега
Година издашна, поље бремено
Дан у подневу, к`о сваки
Жедна стока
Бунар ми руке развлачи
Нешто ми тешко у ногама
Вучем их к`о своје године
У опанке искидане
Јутрос се немо сложисмо
У поље данас нећемо!
Нешко се тешко
За нашом војском навлачи.
Посласмо трактором сина
У село суседно код сестре
Стари тарабу поправља
И прасад псује што грде
Застаје често…. и ослушкује
Из села колона стиже
Лелек на завежљај
Тежак ко тежак летњи дан
Човеку из руку чекић испада
Из куће брзо излази
За њим се немо тетурам
На чија ћу кола да стигнем
Пружа ми руку сусетка
Слабашна снага малакса
Опанак стари отпаде
Седам на туђи завежљај
Ни времена да заплачем
Само ми поглед остаде прикован
За кућу моју
Багремове
И стоку везану за њих
Да ли ће је неко нахранити
Да ли ће жедна рикати
Док вратим се
Опанак стари
Изгуби се под точковима колоне
И сада сањам
Стоку што умире, амбар пун жита, подрум ракије
И балон
Закопан пре триест лета
За добар дан
За свадбу
Иако чујем
Да згариште је мој дом
У коме децу изведох на пут
Окрећем често поглед ка југу
И тешим себе и своју тугу
Доста је гостова било
Време је
Кућа не чека
Родна је година, стоке се накотило
Треба им људска рука.