U kući jednoj tužan je neko
pogled mu luta kroz prozor daleko
šta li to traže njegove oči
koga to čeka da li će doći.
Veče se spušta, počinje tama
daleko negde žena sama
umoran korak suza u oku
u srcu nosi tugu duboku.
Starac i dalje kroz prozor gleda
pogled zamagljen a kosa seda
mračno napolju, on vidi sliku
jedna mu žena na vidiku.
Da li je varka il samo sena
suviše stvarno, “Ma to je žena”
Uđe u sobu pogleda sliku
baš ta je žena na vidiku.
Pogleda ponovo kroz prozor stana
žena je bila fatamorgana.
I osta dugo starac u noći
čekati ženu možda će doći.
Dok tako prolaze noći i dani
starac i baka tuguju sami.
Svako je na drugom kraju sveta,
a mladost prošla… eh koja šteta.
Milovan Petrović
(Прочитано: 9 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.603 пута)