Evo baš pijem instant kafu u instant restoranu sa Instant dečkom sa kojim ću biti U instant vezi Viđamo i druge instant ljude Da ne bi dosadili jedno drugom Evo baš dolazim sa instant posla Za koji primam instant platu Tek da preživim instant život Nikoga više ne poznajemo Samo se instant pozdravljamo Ako i … Настави са читањем “Instant pesma-Mila Jašović”
Evo baš pijem instant kafu
u instant restoranu sa
Instant dečkom sa kojim ću biti
U instant vezi
Viđamo i druge instant ljude
Da ne bi dosadili jedno drugom
Evo baš dolazim sa instant posla
Za koji primam instant platu
Tek da preživim instant život
Nikoga više ne poznajemo
Samo se instant pozdravljamo
Ako i imamo neku svrhu
To je po svaku cenu biti na vrhu
Da jedemo više instant pahuljica
Da viđamo više instant lica
U kojima vidimo instant uzore
I vodimo instant razgovore
Sve će to narod pozlatiti
Sve će nam biti oprošteno
Kada nas instant bog
Pusti u instant raj
Preko veze povlašteno
Treba ga samo dobro potplatiti
Nikada nije jasno izražavala želje Kao da nije dopustila da niknu u njoj Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale Između dve ponude ostala bi neodlučna Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti Dok su se bahati prisilno borili za reč Možda su kuljale vatre … Настави са читањем “Ona”
Nikada nije jasno izražavala želje
Kao da nije dopustila da niknu u njoj
Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale
Između dve ponude ostala bi neodlučna
Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge
Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti
Dok su se bahati prisilno borili za reč
Možda su kuljale vatre kroz njene grudi
U iskričavim očima krunio se sjaj
Mahala je rukama kao krilima
I lomila vapaj one koju je u sebi potisnula
Nikada se nisu upoznale
Predugo je krila od sebe što se nije smelo
Po zakonima sasvim prilagođenih ljudi
Bez identiteta i bez autentičnosti
To nije prepis genetskog koda
To je idolopoklonstvo za obrazac ponašanja
Kome se nikada neću povinovati
“Ko ište, daće mu se.”
Dotaknuo si mi srce i povukao prst
Kao da si se opekao njegovom vrelinom
Neka ti ova neuslišena nežnost
Svilenom vrpcom protkana i ubačena
U prugaste čarape okačene o kamin
Ispuni svaku želju koju su mi rođenjem uskratili
VELIČANJE Dok sporo teku oni jako dugi sati, postoji vreme koje ne može da se vrati. Svako vreme određeni osećaj donosi, al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi. Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki, no put ka njemu, nekada to može biti daleki. Mnogi se trude da uspeju na tome putu, ali često se … Настави са читањем “VELIČANJE”
VELIČANJE
Veličanje
Dok sporo teku oni jako dugi sati,
postoji vreme koje ne može da se vrati.
Svako vreme određeni osećaj donosi,
al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi.
Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki,
no put ka njemu, nekada to može biti daleki.
Mnogi se trude da uspeju na tome putu,
ali često se sapletu na neku muku ljutu.
Birati između ljubavi i stalne sreće,
često svima jeste iskušenje nejveće.
Mnogi su prevareni, da to dvoje idu zajedno,
a vreme pokaže, da to nije baš tako svejedno.
Često ljubav svima jeste teška proba,
pa mnogi mora da je traže sve do groba.
U tome tek nekome, može da se posreći,
ako na tome putu, ne bude neko treći.
Put prave ljubavi uvek jeste bio za dvoje,
a tek tada, sve silne prepreke više ne postoje.
Od tada padaju sve one lažne predstave,
a najjači motiv, osvetli put da se dvoje ne rastave.
Njima više nije bitno ko će više sebi da ugodi,
jer svaki tren, njih na zajednički cilj navodi.
Tada prava ljubav, može da strada i da se žrtvuje,
ali je uvek spremna da veliča, a nikad da umanjuje.
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra Ne traži Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem Cigansko je i ptičije srce u meni Mnogo neba i oluja mi treba da letim Nema tu prostora za poetese i ljubavnice: Mnogo puta Poetskim radostima iz juče Narugalo mi se uplakano … Настави са читањем “IZ DAHA U DAH – Nena Miljanović”
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra
Ne traži
Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer
Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem
Cigansko je i ptičije srce u meni
Mnogo neba i oluja mi treba da letim
Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:
Mnogo puta
Poetskim radostima iz juče
Narugalo mi se uplakano ljubavničko sutra
Mili moj
Sva moja vremena su Danas
Iz dana u dan i iz daha u dah
Ko vinska mušica živim
Na trenutke
Između dva stiha i dva poljupca
Pijana od izmaštanih trenutaka ljubavi
Ne nudi mi
Ništa duže od trena ni trajnije od sna
Pusti me
U dva disanja na tvome uzglavlju
I u snove o ljubavi što u jastuk stanu
Samo u toliko tvoga mogu biti
U više
Prestaću da sanjam i stihujem
I neću biti ptica i Ciganka koja te volela
Dragi moj dragi
Samo u današnji dan i dah verujem
I tebi i sebi
Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало. У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног, неколико твојих лепих речи. Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће … Настави са читањем “Зимски Растанак – Немања Кекић”
Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало.
У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног, неколико твојих лепих речи.
Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће живот, опет да нас споји, кроз године многе, доћиће и радост.
Dosta je što je svet apokaliptičan Cedimo kap po kap tog limuna Koji smo u amanet dobili Životarimo u klopci izmedju dve stranputice Krupnim koracima u svet dvoličan Što bliže birokratiji a ona imuna Gleda na narode koje su gorčinom poškropili Iz komfornog ugla dokolice Barataju ograničenim fondom reči Pravo u kamere sipaju … Настави са читањем “Porez na glupost”
Dosta je što je svet apokaliptičan
Cedimo kap po kap tog limuna
Koji smo u amanet dobili
Životarimo u klopci izmedju dve stranputice
Krupnim koracima u svet dvoličan
Što bliže birokratiji a ona imuna
Gleda na narode koje su gorčinom poškropili
Iz komfornog ugla dokolice
Barataju ograničenim fondom reči
Pravo u kamere sipaju laži bez granica
Pametne šalju u izgnanstvo
Jer položaj uvek je preči
Od naroda koji gubi dostojanstvo
Pred čoporom kukavica
Zaboravljamo na vaspitanje
Lažnim se idolima slepo divimo
Preskupo nam je obrazovanje
Pa se latimo ma čega
Da preživimo
Glupost se prosipa ko so na pogaču
Radi što lakše manipulacije
Zavedeni u sopstveni ponor skaču
Za generacijom generacije
Svako ko može više ne ume
Svakog ko odskače masa ce progutati
A politika drži čas glume
Istina se nikom ne isplati
Cveta elita na ledjima radnika
Koji će grad na vodi stvoriti
Šakama grubim običnih smrtnika
Tajkuni sagradiće arku da bi na njoj otplovili
U neki novi poredak da broje naše novce
Gutamo svesno udice javnog mnjenja
Redom se postrojavamo kao ovce
I već tri decenije slušamo obećanja da jednom
Život će biti vredan življenja
Pored zdravih i lepih očiju
Zar lakše je slep ostati
Platićeš raskošnu kočiju
a konj ćes postati
Само за тебе нек цвеће цвета, Нека ти живот постане бајка, Осети у наручју додир свог детета – Данас си и ти постала мајка. Чувај своју ћеркицу к’о највеће благо, Подари јој љубав срцем својим целим, Она је твоје највеће богатство – Све најлепше ти у животу желим.
Само за тебе нек цвеће цвета,
Нека ти живот постане бајка,
Осети у наручју додир свог детета –
Данас си и ти постала мајка.
Чувај своју ћеркицу к’о највеће благо,
Подари јој љубав срцем својим целим,
Она је твоје највеће богатство –
Све најлепше ти у животу желим.
Са прозора моје ћелије кроз густо уплетене решетке види се затворско двориште,већ осам година сам у овој ћелији,не знам како али без обзира на све те године не могу да се навикнем на њу.У њој су заједно са мном боравили разни људи,разних сталежа,тренутно сам сам у ћелији.Туга је у томе што човек у бури својих … Настави са читањем “Тамница”
Са прозора моје ћелије кроз густо уплетене решетке види се затворско двориште,већ осам година сам у овој ћелији,не знам како али без обзира на све те године не могу да се навикнем на њу.У њој су заједно са мном боравили разни људи,разних сталежа,тренутно сам сам у ћелији.Туга је у томе што човек у бури својих сумљалачких мисли долази до тога да сва његова страдања долазе од његове себичности и самовоље,касније,кроз време,када успе да овлада својом ћуди долази до сазнања да су страдање и бол неминовни у људском животу и да су константни.Лепи тренутци у људском животу су редки и пролазни,кад кад,простим погледом на ствари да се схватити да овај свет није сткан само из димензија које су голим оком видљиве.Колико све иде у даљину,толико иде и у дубину,а када се уђе у оне нај дубље одаје људске душе долази се до тога да је човек као биће осуђен на смрт,и од те предпоставке почиње свако даљње трагање.
Rešila je Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi A da izbegne otvoreni suicid Zatvorila se Za stihove što su je rađali iz poetske prašine Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome (poezija je ipak porok kao laki opijati ili bela laž da … Настави са читањем “POÈTE MAUDIT -Nena Miljanović”
Rešila je
Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem
Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac
Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi
A da izbegne otvoreni suicid
Zatvorila se
Za stihove što su je rađali iz poetske prašine
Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome
(poezija je ipak porok
kao laki opijati ili bela laž
da se zamagli teška stvarnost)
Odlučila se
Na zavet ćutanja i nepisanje
Ne bi li konačno nestala
U onom u čemu je i nastala kao njegova ljubav
U (i na) rečima
Ali
Nepouzdana i kad su život i smrt u pitanju
I ukleta da veruje u ljubav i kad to nije
(kao Verlenovi podvojeni Les Poètes maudits)
Nije bila od reči
I prekršila je zavet dat danu i javi
I u noći
Kad poezija uzima dušu pod svoje
Ona
(ili njen san o ženi koje nema)
Ponovo peva o njemu kom više nije ljubav
I sve je opet moguće
U poeziji
Koja ispravlja greške Boga
Nije uludo, kažem dok kaplju misli u mir bez odjeka prhnuti i leprš i let zaliti srebrom da se buđenje ne dogodi Nek bude nečuj krijesnicā i biserja što misao iza razuma ostavlja
