Категорија: Uncategorized

ČESTITKA ( Nena Miljanović)

  SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI 19 novembar je Međunarodni dan muškaraca. Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam: Tebi, moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom … Настави са читањем “ČESTITKA ( Nena Miljanović)”

 

SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI
19 novembar je Međunarodni dan muškaraca.
Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam:
Tebi,
moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom i mene pesnikinjom jer si tema mojih pesama o ljubavi i kad pesma dođe do kraja, dokle te pevam dotle sam Žena i ljubav i posle ljubavi.
Tebi, koji si za korak ispred i za glavu i pamet iznad mene, ne zato što sam manje vredna od tebe, nego zato što ti verujem i uzdam se u tebe više nego u sebe:
Korak ispred mene zato što si izvidnica za moje sigurne korake; za glavu viši ( simbolično) jer ako ne verujem u fizičku snagu i odluke kojim me čuvaš i braniš, i u nežnu duhovnu moć nada mnom , ne mogu se osećati kao EVA, niti ostati sa tobom, jača od tebe ne mogu poštovati, a koga ne poštujem ne mogu ni voleti!
Lepo Muško moje, ponekad se volimo, ponekad mrzimo, sve je to život – sa tobom sam sve, sa mnom si sve , jedni bez drugih ni život, ni ljubav, NIŠTA.
Volim te.
N e n a

RUBIKON – Nena Miljanović

Sreća prati hrabre Hrabro Prešla sam lični Rubikon Da ljubavlju pobedim naviku Rekao si mi Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove Pohrlila sam ti Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar I među njima Crveni ključ za … Настави са читањем “RUBIKON – Nena Miljanović”

Sreća prati hrabre
Hrabro
Prešla sam lični Rubikon
Da ljubavlju pobedim naviku
Rekao si mi
Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove
Pohrlila sam ti
Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih
Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar
I među njima
Crveni ključ za Zabranjeni Grad
Pod jezik sam ga
U nemuštu Reč koja se ne piše u pesme
I koja tebe sopstvenog roba
U moga velmožu oslobađa
“Alea iacta est”
Izrekoh dogovorenu lozinku pred tvojim vratima
Ali ti si ćutao
Na pragu tvoje stvarnosti
Ljubav je o zid i ja o bol
Nisi mi (se) otvorio
Zaokupljen učvršćivanjem svojih okova
Načinio si se da me ne čuješ
I ostao si gde si i što jesi
Lažni Prometej sa lažnom vatrom u uskim prsima
“Kocka je bačena”
Ponovih odbačena
Korak po korak iz stihova
Unatrag
Do prve pesme o tebi
Nazad sam na Rubikon bez mosta
Bez hrabrosti za još jednom
Spalila sam ga za sobom
Sreća ne prati pesnikinje
Sve sam u pepeo
I ptice
I pesme
Sve sem Reč
Čuvam je
Do poslednjeg plamička nade i mene

JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović

JESEN, POZNA JESEN 17.11.2017. godine Kako se osećam prijatno u ova, četiri zida moja. Kamin upaljen, vatra svetluca. Usijan žar i plamen. Sedim usamljen, ne i pust. Bez briga. Okružen gomilom; muzike i knjiga. Daleko od svih hohštapleraja. Slobodan kao oblak gust. Što leti nisko iznad kraja. Kad je jesen I kiša pada, baš kao … Настави са читањем “JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović”

JESEN, POZNA JESEN
17.11.2017. godine

Kako se osećam prijatno u ova,
četiri zida moja.
Kamin upaljen,
vatra svetluca.
Usijan žar i plamen.
Sedim usamljen,
ne i pust.
Bez briga.
Okružen gomilom;
muzike i knjiga.
Daleko od
svih hohštapleraja.
Slobodan kao oblak
gust.

Što leti nisko
iznad kraja.
Kad je jesen
I kiša pada,
baš kao sada,
ovih dana;
Tužnih.
Kratkih, a ja bih da podelim
svetu,
neke pesme.

Kako je jesen,
pozna jesen…
I dani su sumorni.
Vuku se kao,
prebijeni psi.
Umorni.
A ja poletan;
Zanesen.
Volim jesen.
Čak i ovu tešku,
sivu maglu.
Groznu.
Što pritiska,
sa svih strana.
Podnesem.

Samo kad mogu,
da se odmorim
u tišini svog doma.
Skromnog.
Sam da budem,
među četiri zida,
u ovo doba.
Bar trenutak – ali ni večnost nije mnogo.
Sa sobom …

Dejan Ivanović,
17.11.2017. Baroševac

 

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA – Dejan Ivanović

  SKRIVENE MISLI I SKRIPTA   Sakrivena u uglu ispod stola usplamtela, sklupčana, u pocepanim crnim najlonskim čarapama; Sedela je bleda devojčica jedna … po leđima njena kosa razbacana, rasula se, neugledna. Mršavim rukama obgrlivši kolena nežna, izgrebana; Kao mlada zelena biljka na vetru što drhti, usteptala …. U duboku tamu zagledana uplašenim krupnim očima … Настави са читањем “SKRIVENE MISLI I SKRIPTA – Dejan Ivanović”

 

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA

 

Sakrivena u uglu ispod stola usplamtela, sklupčana,
u pocepanim crnim najlonskim čarapama;
Sedela je bleda devojčica jedna … po leđima njena kosa razbacana,
rasula se, neugledna.
Mršavim rukama obgrlivši kolena nežna, izgrebana;
Kao mlada zelena biljka na vetru što drhti, usteptala ….
U duboku tamu zagledana uplašenim krupnim očima .

Krhko nevino biće, zatočiše u strašnoj visokoj kuli,
zamka na strmoj litici, sa tri vrha i bujicom čudne mutne vode,
što je okolo tekla. Čas se u hladno uzburkano more ulivala, kroz odvode
u podnožju, ili se vraćala unatrag iz samog mora
iznenada, kroz uske procepe mračnih otvora,
da ispuni kružne kanale za snabdevanje grada.

Pitala je: Zašto?
Kleknuvši pokorno pred strogog gospodara;
Odgovora nije bilo, dugo je vladala tama i muk.
Oholo more ključalo je grubo, dok bi ćudljivi vetar proizvodio huk.
Nevoljno se budila bez vidljivog znaka, ptica na prozoru,
ni svetla običnog dana, što jasno odvaja;
Tamu od sjaja.

Sve dok ledenog jutra jednog, uz snežni dah i škripavim hodom
ne naiđe hitro žena, tankih veđa u svetloplavoj haljini ,
golih leđa. Hodnikom širokih lukova predugačka haljina od svile
vukla se za njom, hrapavim kamenim podom.
Ispuštajući nerazgovetne krike, glasove jezika čudnog,
što ličiše sve više na galamu gomile koja se orila.

Lica pokrivenog crnom maskom, streljala je zlim
pogledom, okolo kroz uske proreze za oči drsko.
Jedva se razabirahu reči iz daljine,
što je ta neprirodno moćna žena zborila;
Kad naglo zastade da užarenim sjajnim mačem,
devojčicu kroz srce probode :
Znaj, nije tamničaru stalo, do tvoje slobode!

Dejan Ivanović
Baroševac, 16.11.2017.god.

 

U MAGLI SAN (poezija u prozi) – Nena Miljanović

Jedno ime, samo ime, a sav tvoj svemir u njega stane, poslednja ti je nežna misao pred san o mogućem, prva po buđenju , radosna uprkos nemogućnosti … neko dalek, “prisutan kao svetlost bez glasa”, razlog za sunca sjaj, lakoća postojanja. Šapati. Ljubav. I dođu teška vremena kad prođeš nekome, a i dalje, poslednja ti … Настави са читањем “U MAGLI SAN (poezija u prozi) – Nena Miljanović”

Jedno ime, samo ime, a sav tvoj svemir u njega stane, poslednja ti je nežna misao pred san o mogućem, prva po buđenju , radosna uprkos nemogućnosti … neko dalek, “prisutan kao svetlost bez glasa”, razlog za sunca sjaj, lakoća postojanja. Šapati. Ljubav.

I dođu teška vremena kad prođeš nekome, a i dalje, poslednja ti je tužna misao s kojom ulaziš u noć i prva bolna s kojom izlaziš u dan , i samo tmina legne na dušu, kao magla na pusta polja, i ime mu je jauk vetra što briše dušom, razlog za gorke kiše. Ćutanje. Ali, to je još uvek ljubav…

I dođe teže, kad tebe prođe taj neko, ni san ni misao ti više nije, ni tuge ni radosti, odsutan kao svetlost iz duše, ni kao pramena magle ga više nema, a spavaš i budiš se, i spavaš i budiš se…a ne znaš čemu. Prošlo.

Prošla samoj sebi, ne čekaš više ništa, čak ni dan da život zaboravi da te probudi, da mu ime zaboraviš i da zaboraviš da ti ne znači više ništa…

Bez snage da ostaneš, bez snage da odeš, ni ljubav ni neljubav, traješ: govoriš, ćutiš, smeješ se, plačeš, dišeš. Ima te.

A nema…

Интерес

Шта је правда, шта правица, шта је закон, шта кривица? Шта је народ, а шта раја, шта су мућци, а шта јаја? Шта је срећа наших чеда, шта аманет наших деда? Шта је борба за слободу, шта је дужност према роду? Шта су жеље, шта су хтења, шта стремљења, усхићења? Шта је вера, шта је … Настави са читањем “Интерес”

Шта је правда, шта правица, шта је закон, шта кривица?

Шта је народ, а шта раја, шта су мућци, а шта јаја?

Шта је срећа наших чеда, шта аманет наших деда?

Шта је борба за слободу, шта је дужност према роду?

Шта су жеље, шта су хтења, шта стремљења, усхићења?

Шта је вера, шта је снага, шта истина гола, нага?

Све је прошлост, ништа мода.

АВЕТ страшна земљом хода.

Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.

Грабеж, пљачка, зеленаштво.

Лажи, беда, сиромаштво.

Миграције транзиција, донације шикуција.

Пиромани, наркомани, клептомани, спиномани.

Преговори, наговори, договори, уговори.

Дефицити суфицита, суфицити дефицита.

Едукација, имплементација, кохабитација, фолиранција.

Празне речи, обећања, лудовања, радовања.

Све је шанса, све је згода.

АВЕТ страшна земљом хода.

Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.

Што је АВЕТ већа, грђа вера гладних све је тврђа.

Боли, патње, искушења ал’ се нада ич не мења:

Бог убиће те мутанте, преваранте, фолиранте,

послушнике, доушнике, све бездушне бездушнике.

Даће правде душа чиста – па ће овај свет да блиста !

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe za tebe sviću plišana jutra, moji su dani iz priče druge i nikad ne znam šta nosi sutra. Nisam ni čovek iz tvojih snova mene su gazili život i vreme, a ti si bila pod staklenim zvonom i zato bolje zaboravi mene. Mogu ti dati svu ljubav svoju bogatstva … Настави са читањем “NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović”

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

Izbor-Mila Jašović

Biraj te svoje misli Istom preciznošću kojom bi zaručnika Za čitav život izabrala   I istom verom kojom bi vernika Među nevernicima Pred oltar spustila Da istinu besedi   Biraj te svoje želje Istom spoznajom kojom prijatelje Među licima licemernim Za tugu i veselje Okupljaš Biraj ih kao što biraš Za čiju sreću nazdravljaš   … Настави са читањем “Izbor-Mila Jašović”

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

PIŠEM – Dejan Ivanović

PIŠEM Spontano, refleksivno. Naposletku ispravim reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim. Zamenim možda slovo… I gotovo. Ne umem drugačije. Nekad me i noć uhvati, duboko. A to što između redova piše, šta se krije; Ne vidi oko, tuđe. Baš svačije. Dejan Ivanović, Baroševac, 11.11.2017 .god.                  

PIŠEM

Spontano,
refleksivno.
Naposletku ispravim
reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim.
Zamenim
možda slovo…
I gotovo.

Ne umem drugačije.
Nekad me i noć uhvati,
duboko.
A to što između redova piše,
šta se krije;
Ne vidi oko,
tuđe.
Baš svačije.

Dejan Ivanović,
Baroševac, 11.11.2017 .god.